Подунавка Београд

Ј№ I*.

БеоградЂ 4. Аирида.

1 8&7.

с л о в о шдл-ост и, ПриликомЋ држаног -Б парастоса иадт. поконннмт. КнлжевићемЂ Србскимт. Светозаромт«, престапившимт. се 5. Марта 1 «'п. годнпе , говорено у цркви Неготинскои 15. Марта 1ованомт. НнколићемЂ , ПроФесоромв ПолЈТИмназ!« Меготннске.

„К ђ сиерти отаореиЂ путљ, поидут!. и гошн и стар1и ; вђ твердми покои сиерти желћзнми санБ всћхг. плЈзннетЋ." Да , слмшателви , овде у храму Божјему жалосћу пресвК-глогЂ дома нашегЂ Кннза А л е ксандра и агалосћу обштомт. сабрани ! смрти е отворенЂ путт> и младммЂ и стармма, нишчплв и богатвша, нити икогђ на св!.ту има, когђ бм вћчитБ1и оваи санакЂ размимоићи могао. И кадЂ на ово поммслимо, онда бм требало манћ изливђ наше жалости, иаше туге, плача и печали да пОпустимо; ербо е ово свио насЂ жребје. Ово свакЈи знаде, и овако се лако разсуђавати дае надЂ туђимЂ гробомЂ, надЂ гробомЂ годинама обтерећеногЂ старца или болесћу изнуреногЂ младића, кои е и себи и своима на тегобу 6 б1о , кое ако и оплакуемо, оплакуемо само нашЂ вћчитБш растанакЂ сђ ивима. Али кадЂ намЂ грозна, неумитна смртв, нечаннно изђ наруч1н наши истргне младенца, тћломЂ и душомЂ здрава , младенца , когђ смо гоче весела и напредна, као разв1лгоћ1и се у пуполБку цвћтакЂ гледали, а данасЂ намЂ га немилосрдна коса смрти покоси, као што е милогђ Кна;кевнћа нашегЂ Светозара, кога жалостнБш споменЂ у данашнћмЂ овде молебствјго торжествуемо; кадЂ се велимЂ поставимо у станћ уцвил ! з НБ 1 Свћтлм Родителн нћговБ1 , кои невиноГЂ младенца свогђ, надежду, утћху и сћме у истор1и СрбскоВ незаборавимогЂ потомства опла-

куго; опда сва мудрованн престаго, и истинажалостб душу намЋ потрести мора тммђ више, што и мм у губитку овомб губимо на свак1и случаи не само попосђ и дииу Србства; него можда и оно , пгго 6 б 1 намЂ безсмртногЂ Дћду нћговогЂ , у Србском ђ духу и спомену незаборавимогЋ, даиашнћ среће нашв основателн, блаженопочившегЂ Господара Карађорђа надокнадило ; — кадЂ поммслимо 'до какве е славе и величине сђ малммЂ средствама но исполинскимђ духомЂ несравнимБШ дћда нћжногЂ покоиника подигао се; кои дух -б кадЂ бн оплакуемми шестолћтнБш покоиникђ нашЂ наслћд10 и сђ добродћтелвима СвћтлогЂ у неизмериму печалБ ногруженогЂ Родитела свогђ сдружт , имагоћа стогуба средства, и едно и друго до вб1сочаишегЂ усовршенствованн довести, каквомЂ 6 б 1 текЂ онда будућносћу родЂ и отечество свое обасло ? — Читали смо гоче у Новинама БеоградскииЂ, какав -б е жалостнБШ торжественмК спроводЂ 6 б 10 блаженоусопшему Кнажевићунашему; како су смртни остатци нћгови наивмшимђ ЗемалБскимЂ Сановницима и Великодостоиницима , иочингоћи одђ млогозаслуженогЂ Воиводе нашегЂ Господина Вучића Перишића и зракомЂ мудрости озареногЂ Представника КнджескогЂ Господина Аврама ПетронЈевића и свимђ осталммЂ вбшшмђ и нижимђ членовима ЦентралногЂ ПравлКнЈл и, членовима БлагоизбрапогЂ Обштества БеоградскогЂ ношени; а ово шта е друго , но емство , да намЂ е свима тавнми гробЂ неизрачуниме наде ;кде и изгледе заклошо. — СмртБ, црна смртБ непреза ни одђ какве жертве ; нити е трогава невиноств младенца, ни у нћму иочивагоћЈи губитакЂ и надежде обште, ни потоци суза, и срце парагоћи тужии гласи у жалостБ погруженБЈ родителн, кои бн све, што имаго, жертвовали, да милочвдо овое изђ леденм наруч1н н! ГБ1 од