Подунавка Београд

Често мати пуногљ здравлл и крћпости единца одправла у далвине свћта, да сћ туђа пола узбере славе струкљ, и онт> и самљ сузе витежки стеже прашташћи се и изђ облт;а маичинбг и свое родбине одтрзагоћи се, пунв надежде одлази, не слутећи, не чумћи пуста гроба смртнми звукЋ. Кадљ ал' нћга наеданпутљ нестане изђ светога круга н 1 јговб 1 другова, сљ коима е судбу дћлећи , стало снажанљ посредљ нби , и радовао се сђ нвима, да о отачбини сво10К, и ова о нвима доб1е славе пуне вћсти, невидећи смртног -б знака ни едногљ.; — кадљ ал' мало часЂ, као ш^о реко , а онт> вћчнми санакт. заспи, нит' га дира плача и другова гласљ! —■ К)че му е бшла муза вћнацЂ лшбкимЂ цвћћемЂ исплела , да накити милу главу младомЂ своме лшбимцу ; а кадЂ сутра ону иоту главу силна жалоств сву у црно завила ; ербо злобна рука смрти све покрши музи цвћће на вћнцу. О плачевногЂ станн рода човеческогЂ! О! лготе жалости Свћтлога Дома нашегЂ КнлжескогЂ, коме грозна смртв, изђ самм облтјн родителвски, немилице мило чедо изтрже. — ТекЂ п1то су иди бмли пб^ели уступати светои природи, и сузе СвћтлогЂ Дома КнлжескогЂ време засушивати почело, за великомЂ покоиницомђ сво10 мђ , МаикомЂ ФамилЈе, коа се ни изђ нашегЂ и цћлога Србства воспоминан1л нигда избрисати неће , кад -б ал' ево нове туге: лгота стрћла сђ ведра неба цикну, те Домђ СвћтлогЂ Кнлза нашегЂ у средЂ срца згоди, прохулвши и крозЂ нашу внутреностБ. О! немила судбо! Та зарљ тебе лдомђ блажи свћтЂ ? — Куда посла нашегЂ Светозара, кудЂ га нћжна оправи ? ЗарЂ у густу гроба таму, гди красоте вене цв 1 угђ ? — бдва Свћтлб 1 мђ Родителвима НћговБШЂ лрко суице беше изишло , а обаслло будућности дане зракомЂ свете радости ; пакЂ шмђ га тб 1 тако брзо за горицу заклони, и на мћсто свћтлогЂ зрака, обасу ш црномЂ неизмћримомЂ жалосћу! (КонацЂ сл&дув.) о езвшу слАванскому. (ПродужевЈв.) Пето и послћднћ средство еств: с л а в н нсТвеноств ед,нобразна у граматици. Ово е средство наитеже у дћло привести, али е и наирћшителБше. Када се разнообраз1е граматично буде уклонило одђ наши нарћч1а, тада ће се уклонити и послћднн препона нБиовому

споенго. — Ње безЂ сумнћ ни едне гране славанске, кон признала небћ1, да како е примила млоге стране рћчи, многе страние изражае, тако е исто примила и нћке образце изђ страннБ! граматика. Исте дакле треба изтраживати помлбиво , и мало по мало избацати, поступагоћи при тому истммђ начиномЂ , коимђ смо видили да бм валало поступати при употреблћнго други овдћ предизказанн средства. Свак1и граматичнни образацЋ, кои се налази у едному или у два нарћчЈа, а коега у свима осталима неима, образацЂ е страннни и мора се избацити ; свакш такође образацЂ , кои се налази у већему числу нарћч1л, када и небн стоао у нћкнма, образацЂ е нашинскш и мора се употребити. Дакле требатће да свако нарћч1в нешто одђ своега жертвуе , а нешто изђ другога прими. Ово ће се многима видити немогућно , или претежко; а н судимЂ, да е тегоба наивећа, опредћлити и доказати, кои су образци наши, а кои нису; но када то едномЂ буде доказано, тада неће се безЂ сумнћ наћи ни еднога писателн у свему Славлнству, кои бн хотћо одржати у своима саставцима оне образце, кои су за туђе и несвоиствене езику нашему одђ свакога признани, а не дати мћста оннма, кои су признани за нашинске. Дакле и са граматичнимЂ образцима догодитће се временомЂ оно, што се сада догађа са рћчвма и изразииа: свакш и мало разумннни кнБижевникЂ сада избћгава рћчи странне и порочна израженн; свакш и мало разумнни кнБижевникЂ избћгавати ће оне Форме граматичне, кое се буду пронашле за невалнле и езнку славннскому несвоиствене. Изложивши главна средства, кол намЂ се виде нуждна за довести главна славннска нарћч1н до сиоена нБиовога у едно, цћнимо, да « у реду и орудјн назначити , безЂ кои не могу се та средства употребити. Такова оруд1а бнла 6 б 1 : I. една сбирка свш чистбх корћна езнка славанскога; II. обштни еданЂ рћчникЂ одђ петЂ наши главнн нарћч1в; III. една сбирка равличитм разговора, у кое бн се уплели наитежи и наизначаинш изражаи нарћч1н горереченн. Ова сбирса списала бн се на подобЈе д!нлога, кои се пишу за ученћ страннн езнка. IV. бдна сравнителна св1го петЂ нарћчјн граматика. ДоклегодЂ наши кнБижевници и уобште сва учећа се младежв не узима таквн кивига при руци, дотле неће ни могуће 6 б 1 ти успћшно чишћенћ , изправлннћ и приближаваић нарћч1н славански.