Подунавка Београд

Л? 17.

Београд-в 25. Априла.

1857.

П Р О Л Е ћ Е. Стужа знина сваколика прође, Дант, ин.шне прамалђтне дође, Чнсти с' влажно полћ, Безт» Лштога*) волћ, Зеленћ указув. Разведрн се, б^же облачине, Престаго бв1Т тавне маглушгине, Уикрена клима Пушта снон крнла, На свако животно. Удалћно зимомт. одћ наст. сунце, Приблнжув зажарено лице, РазтерЈв мрачностс., На наст. пушта зрачноств, Свима тварма иужднЈ. Тнх1и зеФирЋ преумилно душе, Друмови се одт. топлоте суше, СвакогЋ срдце радостн, И велнку сладост!. Сада чуствуе. Водопловн крозт. гудуре с' оре, По долов'ма изворн жуборе, Плаховитм рћка Разлеже се вка Одт. снаге велике. Свак!н цв-ћтнћг подигао главу, Виши^иЂ дичну одавагоћ' славу, Цв-ћћемЋ с' дћве ките, Кое с' гласовите С-б птицам' с' надпЉваго. Красна пћсма веселогв пастира, Кои удеено у крулицу свира, Полнни и гори Веселости ори Срдца вевинога. Аидр!н П. С окојвнвн!.

*) Д«оти6 разуиева се м. Фебруар*.

О 63Б1КУ СЛАВЛНСКОМУ, (Конацт..) Мм су1о изцрпиии нашЂ предметљ: излозки« ии смо садашнћ стаић главнм нарћчјн Славлнски, одђ части нбиово теженћ, и средства, коима бм се иста споити могла. Многима ово споенћ има се видити кимера , као што се нћкима види и подоста лака ствари. Мм нисмо ни едиога ни другога мнћн!в: едно обште нарћч1еславннско не види намЂ се химера, ерЂ оно лежн на самои природи ствар1*и; а што лежи на тому основу, мора се сбмти ; ерт. оно лежи сувмше на тежнви свемогућои садашнћга славннскога духа; ерЂ наипосле лежи на в^родтнои, готово већљ извћстнои будућности славннскои, кол будућноств учинити ће намљ наивећма нужднммЂ, ма кадЂ то бмло, едно обште нарћч1б, и у приватнимЂ и у ивнимђ одношенама. Ово пакЂ не види намЂ се ни миого лако , ерЂ међусобна в !О шђ сасвимБ неукинута соревнБивостБ племена, предћлна пристраст^в, поедина своелгоб^и, удалћностБ нарћч1н, и кнБижевно богатство, ков већт> свако одђ истм има , и као својомб собствевосћу дичи се, бмти ће споенго овому велике запреке. Али преварт бм се, ко бм ммслЈо, да ће ти узроци бмти запреке вћкутрагоће,*) таи бм судш славннство подђ сувмшимг» обузећемЂ садашнБИ, а јошђ вмше прошлБ1 околност1и; а не 6&ј рачунао на силно дћВствованћ моралнм начела, кон одасвудЂ сада у нашх. народЂ продиру, на промћну, кого су та начела већљ учинила у духу свега иарода славинскога, и на промћну 10штђ већу, кого ће у дужему течаго будућега времена учинити: ммслећи, да ће Славдни свагда остати соревнБиви међу со6омђ , пристрастни, себични, Фанатики, глупи у интериссима своима, таи бм очаао о славннско-

♦) ?- У. ■ - -• ■. ->.

* V л\". . ■ \ \У