Подунавка Београд

иу великодушпо, и просвћћешо; увредЈо бм морално достолнство потомака наши : сварао бм протива едне моралне истине, кон свакж дант> у Манш сумнк) долази , ерљ сваи1и данг то више падан) морални узроци , кои раадванш Славнне; и сварао бм протива едне истине кнБижевноисторичне, ерт» мв1сао међусобнога приближавана нарћч1н већт. брои многе одђ наиодличн1и Слависта међу свое пос.гћдователК, кои се чисио свакш данЂ све више умногкава. — Дакле сповн!. нарћч1Л славннски иити се може химеромт> назвати, нити ће се лако сбв1ти; али ће се сбнти. Ко бн пр^е петдесегт, година пророковао Европи садашнК пробуђенћ Славлна, нагло умноженК нвиовога кнвижества , ме1 )усобну симпатш, кон се одђ еднога кран славннства до другога прострла и упалила као нћкомђ електричномЂ силомћ ; ко бм онда бно пророковао сво садашпћ движенЈе славанско, движен1е неуфано, чудновато, безпримћрно у истор1и, тога не бм ли Европа бмла оцћнила за саннра и химеристу наивећега? ПакЂ опетљ све се то сбнло. А пробуђенћ славвнско онда е много и много манћ знакова поввлало, него што 1И сада понвлл дћиствителвно нарћч1н споенћ: ово не само знакове свое наступашћеживотности "полвлл, него е една ммсао већЂ бачена у народт., мнсао, кон има свое наитопл1е обожателћ, свое на све стране разгласителћ; кол стои у обштенароднимљ интерессима ; кош ће наравно народЂ као едан-в главнми свои интерессљ пре или после обгрлити. Ово, повторавамо, иеће се лако ни безљ борбе догодити; борба ће бнтн дуга и жестока; али ништа зато; никаква велика идеа ше се у свћту установила безт. борбе; и свака управо крозт. борбу олчала е, изправила се, очистила , усавр (ненвтвовала као злато крозт. оганв; тако ће и о идеи свесланннскога нарћч1н бнти ; а нреме ће наст. болћ него икаква умствованн о тому изв1'.стити. И 3 В Е С Т I е 0 Брзоукомг Буквару и Живословиоп Штици. Познато е читателБима нашимЂ , да самв прошле године на светг. издао прве основе кг. Србскомт. читанш , подђ насловомЂ ,,Брзоукш БукварЂ или Новми спосо6ђ написиванћмЂ, уподоблнванћмЂ, саставлннћмЂ и разставллнћмЂ слова, слогова и речш, научити кнвиги и писму невеште за 40 часова предаванн Србски и црк-

вено-сливенски правилнО читати и приличио иа изустЂ писати." Буквару овомђ додао самв и прилож10 таблицу или штицу, на кошК су ставлћна сва наша грађанска слова мала и сва она велика и лежећа, коа се одђ малн своимђ изгледомЂ разликуш. Ево шта ме е на то иавело: КадЂ смо 10 шђ 1845 г. у лето , нзсђ неколико званичника и кнБижевника искали одђ В нсокосл. Правителства, да намЂ допусти отворити Неделвне школе , л самБ између предавати се имашћи предмета избрао да учимЂ младиће (шегрте, калФе и слуге), кнбнги иевеште, слова познавати и читати. Но израчунавши да ћу збогЂ други школски предмета у целои години едва имати моћи 40 часова за предаванћ, знашћи осимђ тога, да ће мои будући ученицн збогЂ заната и службе мало времена у неделБи дана моћи на повтораванћ урока употребити, посумнно самв, да ће они какавЂ успћхЂ моћи учинити у читанш. Зато самв се бно одма' у првни ма' рћш10, да ш неучимЂ слова познавати и гласове нБиове саставлити и по старомЂ и данасЂ по ивинмђ школама владашћемЂ начину (азЂ, буки, вћди и т. д.; буки вћћ -бћ (не бн) , лшди иже-ли (не лби), ци ерн-ци (не цћ), добро ествде (не дћ) и т. д.), по комт. самв и самЂ уч10 и едва за трн године успћо, да могу натуцашћи читати Доситееве Баспе и песмарицу Г. Вука—; него да ш учимЂ по Буквару истогђ Г. Вука (а 6 ђ, вђ, гђ ; а бЂ -аб, а вђ -ав, и т. д.) , по комђ самБ негда као домаћш учнтелБ уч10 децу у у Сегедину и у Пешти, а овди почео приватно учити сБша мога. Но примћтивши при овомђ методу ту тегобу, да ученикЂ немпже лако ни добро разликонати единствене и просте гласиће особито с <>гласнБ1 слова (6 ђ, вђ, гђ, и пр.), него 1*и меша едпе сђ другима и ммсли да суеднаки, као што простакЂ гледагоћи врло ситанЂ брил ^ннтЂ мнсли да оваи н1е ћошкастЂ, и кадЂ 6б1 бБ1ла зрнца нрилично поеднака, иебћ! могао ни четири зрнца едко одђ другогЂ разликовати, па да поуздано каже: ово е оно, што самв доб>о одђ Петра , а ово, одђ Павла и т. д. Зато самв, учећи мога свша, принуђенЂ бно кодђ неки слова, коима гласиће Н1в могао запамтити, подсећати га сђ наипознатшмЂ стварма, кое упочетку имена свога опаке исте гласиће имаго. Н. пр. кодђ слова д , казао самБ му , да се опомене свога деда, па да по првомЂ гласићу ове речи, кадЂ га запБ1тамЂ, рекне, да се то слово изговара дг; кодђ слова г, да се опомене гуске , па