Подунавка Београд

67

да по првомЂ гласићу ове речи каже, да се наведено слово изговара г® и т. д. У овомђ послу случаИно му кангемг., да се кодт> слова г опомене игле, а кодђ о обруча, и поанакгв у далћпЂ ученго , да в ова сиова наиболћ запамТ10 и да лигда н1е нб 10 вб (кћ читанго служећ1и) гласићт. сћ гласићемЂ другогљ когљ слова проиенЈо, нити е кадЋ погрешјо, кад-ћ 6б1 га упмтао, да ми на штицм нокаже, кое е », а кое о ? Испмтугоћи узрокЂ овога, нађем-в да е таи, што опомингоћш на гласићЂ слова знакЂ, налази се у самомЂ слову и што употреблћнми предметт«, и у имену овога првми гласићљ , самимђ сматранћмЂ ученику на паметв долази, ерЂ не само да слово « изгледа као игла , а слово о као обручг , него и гласе, као почетакЂ у наведеншмЂ речма. СадЂ поммслимђ у себи, кадЂ бм тако могао у свакомЂ слову опомингоћш знакЂ открити, по комђ бм се ученикЂ сетЈо , како се кое слово изговара и кои би га руководш, да на пмтанћ (по гласићима) кое е а , 6ђ , в®, и т. д. нађе и покагке слова, кон имаго речене гласове, онда бм децм трудЂ знатно млого олакшао : внше неко Французи и Немцм, кои су за лакше позиаванћ слова, ова оживлили , н. пр. начертали дете, да прави пућке одђ сапунске пене надЂ сво10мђ главомЂ, у виду слова ј (као да е она права черта дете, а она надЂ ибомђ точка пућакЂ надЂ детинБОМЋ главомЂ); или кои су додали неке животинћ кодђ известнм слова, н пр. начертали кодђ ш медведа збогЂ нћговогЂ мумданн мђ мђ, кодђ б прасе з6огђ нћгове викеуи уи; или кои су само опоминнли на гласићЂ слова додавши му предметЂ , когђ се име починћ гласомЂ успоређеногЂ слова , н. пр. начертали кодђ слова в кавезЂ - 53оде[ђлиб (но кои нимало неизгледе на то слово) па да се дете обнмђ предметомЂ сети гласа наведеногЂ слова фђ. 6рЂ кои годђ ова три начина добро испнта, видиће, да првми ученику олакшава само Форму или образЂ слова, а не и нћго†гла ^Ђ (нроизношеше), а друга два начина олакшаваго гласЂ слова, ал' не и нћгову Форму. И тако у првомЂ случаго, кадЂ бн ко упмтао новогђ ученика, да му на простои штицн (коа небн имала никаквб1 спомагателнн знакова) покаже оно слово, што одђ прилике изгледа на оногђ пућкотворца, онђ бн лако пружш прстЂ на слово ј , али кадЂ бм га другомЂ приликомЂ упнтао , да му на простоК штицн покаже, ков е слово «? ништа му ту небм нћго†начинЂ поиогао. У дру-

га два случан има 10 шђ манћ помоћи , ерЂ по I изгледу или Форми , нити е ш подобно медведу, ј ни 6 прасету, ни о кавезу. Млого е лакше бнло момђ снну, кадЂ самв му казао, да слово о изгледа као обручЂ и да се изговара као првни гласићЂ у речи обручЂ. 6рЂ кадЂ самв му по томђ на простои штицн метнуо прстЂ на о и упмтао га, како се изговара то слово? онђ е лако могао казати: изговај ра се о ; што е одма на нћму или у нћму смотрЛо обручЂ, а одђ ове речи уватт првни гласићЂ о. А кадЂ самБ му другомЂ приликомЂ рекао, да ми на (простои) штицб 1 нађе оно слово, што се изговара о, нисамБ ли га , изрекавши оваи гласЂ , одча подсетш на речБ обручЂ, кон га е руководила да ми на штицн покаже обручу подобовидно о ? — По томе лако му е | бмло и написати ово слово , кадЂ самБ заклој иивши штицу, казао: напиши ми оно слово, кое се изговара о ; врЂ изговоромЂ монмђ започео самБ му речв обручЂ, кого е онђ одма у себи изрекао, значенћ нћно представјо и написао. И тако уверенЂ и убеђенЂ врлиномЂ овогђ основоположен1п, започнемЂ слова редомЂ прегледати и испв1тивати, оће ли бнти шшђ кон стварБ и да изгледа и да се сђ прввтмЂ гласи: ћемЂ свогђ имена изговара као известно какво слово. Трудећи се дуже време око тога, изнађемЂ наилосле за сва иаша мала слова обште познате предмете, кои опоминго сђ почеткомЂ свога имена на гласЂ, а свошнђ ФормомЂ на Фигуру слова: као што се може видити у момђ ј БрзоукомЂ Буквару. (Коиацт> с.сћдуе.) КРИТИКОСЛОВНО. Начшгћ коиит. ое иоже спакога у критизирашо иаднладати. л/обезгшп јпоп, Тв1 се кадгодв упустишт. у кш>ижевиа препиранп : ево ти иаиизвћстшега начнпа Понмт, можешт. побћдити, баремт. предт. већиномт. публикума, снакога твоега протнвника, ма бмо онт. мударт. као кралћ Саламунт.. — СовЉтоваћу ти наипрјв оио што в поштено и разумно: не нападаи на никога изт. злобе; но еси ли се рћшго ч!б дћло претрестн само изт. кнвижевнога узрока, а ти отвори пр!е сто очн да не бв1 што прим ћтЕо што бм бђмо неосновано; ерт. када бм ти се довазало после да си критизирао лакоумно , то ти ие бв! преко иоса иа&угоднге дошло , а