Подунавка Београд

ти свое стар!е, кои ће имт> онако изрећи и казати предметЂ као што в подписанЂ. Н. пр. за д неће имђ рећи : то е децо иућа, него домђ, како да ји навикне на изговаранћ 45, па ће дечица, запамтивши оне образе и нвиова имена, иако узгредЂ познати и подобовидна овБтма предметима слова, кон могу исто тако као и самми предметЂ именовати. Посие 1и може човекг> шлтати и на простои штијцм и деца ће готово свако слово моћи погодити и казати: то е нгла (за 1), то е обручЂ (за о), то е српЂ (за с) и т. д. О овомђ л самв се уверт на м010и одђ две године ћерки, кол е испрва дуже време гледала сђ образима и одђ стар1и за неке ствари дознала како се зову; па кадЂ смо после ову штицу уклонили и на нћно место другу просту поставили, она е онда сва готово онмма стварма подобна слова називала именима подобнм имђ образа или стварш, кое е на пређашнвои штицм познала. Одђ ползе ће наипосле бмти ова са образима (живословна) штица и за ону децу, кон ће, ако се оваи методЂ у нвне школе неуведе —• по времену учити познавати слова и по доакошнћмЂ старомЂ начину: азЂ, буки, вћди, глаголђ и т. д.; ербо ће сматрагоћи дуже време речену штицу, поредЂ образа аде, боба, ветренице, гусала и т. д. навикнути се на Форму стоећи' до нђи слова а, б , е, е, и лакше ће збогЂ првогЂ гласића у наведенммЂ речма запамтити сђ истммђ гласићемЂ почингоћа се имена слова: азЂ, буки, вћди, глаголЂ. И ти дакле мил&1и роде, предаемЂ ово мое ново изобрћтеше, како бм твои омладакЂ, постижуки сђ ггознатима стварма неггознате^ дошао за много краће време и сђ мзлммђ трудомЂ до основногђ читана. и писана. Овммђ е иачиномЂ мои смнђ , тако рећи одђ игре, научт читати и на изустЂ писати. Овммђ су начнномЂ лане, толики шегрти и калФе иаивмше за 30 часова предаванл упутили се, да садЂ у читашо и писанго безЂ учителл напредовати могу. Овммг е начиномЂ дволћтна моа кћи (за к010 е недавно Подунавка примћтила) познала Фигзре и имена св1н) наши слова. Овммђ наипосле начиномЂ науч10 самБ и старогЂ едногЂ чиновника, кои пређе Н1 е ниедно слово познавао, да садЂ уме подписати свое име и презиме, пробавивши сђ нбимђ само неколико минута у предаванк* нужднм за подписђ слова. — Но доста! да небм прешао мћру сђ препоручиванћмЂ собственогЂ дћла и да небм когодђ ревностно мое препору-

чивакћ дћла роду полезногЂ за собствену хвалу прогласт. У Београду 17 Априла 1847. ИсидорЂ СтонновићЂ, ПроФессорт. Обште Истор1в у Лицеуму К. С. , Кавал&рт. Султ. Нншана Ифтнхара н Члент. Дружтва Србске Словесностн, Одбора Просвештешн н Депута1нв Главн. Фон.а.омЂ школ. управлатће.

ИЗВЂСТШ ПР1НТЕЛ10 О ЛККЦШ Како се може списател$МЂ постати. ЉобезнБШ мои, Изишла су печатана у Подунавки два писма, едно одт. кои однрива намљ сплетке кое неки списателћчиКи употреблмк) у критизиранго, а друго поуча ва о начину конмђ се лако може постати списател'ћмт» у народу нашему. Ова два писма , изузимагоћи подражаванЉ коимђ друго е узело одт, првога савЂ свои тонљ и чнтаве изражае , занимателћна су , а и корнстна за читател^ћ; ерт., ако узмешт. изт. еднога н изт. другога неке черте и уедно саставишт,, нматићешт. живмн ликт. неки писателн иаши. Требало е едномт. већт. ударнти безЂ милостн по глави многе дебеле незналице кои нећеду да прнзнаго способностћ некн ВБ1сокоучеш.1 лгод!и, а напротивв друге , кои еу прама онвша бабе, уважаваго. Говори се да е едант. одт. ти незна шца, прочнтавшн Лексјго о списателБСТву, тако духомт. клонуо, да се е заклео да неће никада већт. узети перо у свое руке. Камо срећа кадт. 6 б 1 се то с 6 б 1 Ло ! иначе ст. овакимт, кнБнжевницнма зло за кнбнжсвство наше! оно ће у сво1оК колћвци изтрулнти. Онн су глупаци у свему, Кромћ у безстБ1дному варанго; ерт. иду наипр^е кт, сиромаху гос: Учреднику , и не престаго копати му мозакћ доклегодт. се Он-б не смилуе прЈилити нбиовћ саставакт. у нонмне; а после казуго свћту да Ш е самт, Учредникт. мо.по да му што за новине напишу; I) тимт. утеруго га у лажБ . кого 6б1 требало свакако да он'б об4лодани. Има кодт. наст. и таковБ1 кнБижевника кои, само при чнтанн) немогу разумћвати Французки или Енглезки, иначе знаду краено на истнма езнцнма писати посветителБна писма ; 2) о чему 1) Учредннкт. е мо.110, н иоли свакога, кон себе за то способна осћћа, да прилаже у новине ; ал' никога немоли, да му лажна и неоснована извћст^п пише. У. 2) Онаи, на кога г. БанЂ овде лшсли, суД1о в, да прнстонноств изнскув, страноме човћку, коме спнсан^в свовпосвећун, и^говммђ взћшомт. писати, па ма замол!о кога, да посвету преведе. У осталомт. онт. нема г. Бану нсПБ1ТБ полагати , да л' в учш, и учи л', н зна л' Евглезки н Фраицузки? О нђ — г. Банг— амачио му лекЦ1в иедав. МеђутимЂ увћкЂ е бо.А странЂ озвшђ незнатн, него свон матернБ1н. У.