Подунавка Београд

Ј№ 23.

Београ дђ 6 К)нЈл.

1857*

8згзаетл-Јтоалгимет

П 0 3 М В 1 РОДОЛКЈБИВОГЂ СРЦА НА 1ИИ.1Е СРБНИНФ. Се!о драга, се!о мнЈа, • Тм ми срећна увћкљ бћма, Сладка душо душе мое, Мила кћера иаике твое!

Твои мн сав погледЂ блапи Као алемЂ каменЂ драгш; Међу другимЂ лћпотама Тм св сувце међ' звћздама.

Ахђ изђ твои меднћ! уста, И изђ твога срца чиста Слушао самв често р^ћчи, Ахђ о роду сладке |>кчн

Тм си родЂ нашЂ досадЂ, мила, Често п -ћсмомЂ поздравлала, Тм ћешЂ в саДЂ добра бмти И р^ћчи ми послушати.

Србско име, славомЂ дато, Нскђ ти ув-ћКЂ буде свбто, Нбииђ се дичи и поноси, врЂ то роду славу носи.

бзмкЂ Србск1и —• в^ћра света, Одђ вмшн^гђ су Бога дата; Зато Србски збори усти, И крстомЂ се частвммЂ крсти.

ш и

Г1а кадЂ нћжномЂ рукомЂ дрн;ишђ Срб -одоиче, сладко лгобншг: ТадЂ га СрбскинЂ духомЂ дани И млевомЂ га сама рани.

« •

Да се врћпи и осиажв, И на дику роду глужи; Да л' што лћпше може бмти, Чниђ се мон ;ешЂ поносити? —

О а пливамЂ у радостн, ерЂ тв1 гледишЂ пуна сласти, Како Србск1и родЂ се диже, Својои срећи ступа ближе!

Лшби родЂ свои, голубице, Да ти браћа плету вћице: У н-ћмЋ раств за те смил^ћ, Л ћпо СМИЛ'ћ и ковил^ћ.

О послушаи се!0 мила! Па ми срећна ув^ћКЂ бБ1ла: Србкинн в међ' другама Штоно сунце међ' звћздама.

Мвјошђ РадоичићЂ.

Г

П О ШТБ Н А РИ Ч Б ОДЂ Александра И. Бана, Учнтела у Вад&ву. По сирти царице Милице остане самг. на владћн1Е0 нђзинЂ синЂ СтеФанЂ. — У прва времена управллли су СрбскимЂ народомЂ воиводе^

Ш<5 /ч>/ "•У