Подунавка Београд

' 1 "' . • '

шта е то зло? Кадт> мужа свога нелшби, то право има, агео одђ н,ћга отиде. Вм видите, да и л са Пакомх> (издевено иие нћнога иужа Дон' Францишка) разставлћна лјивимћ, ерг> га сносити иемогу. Ако жена мрзи на свога мужа , то право има, ако га еДан-путх> за свагда остави. Зарт> зкена една мора цћлога свога живота несрећна бмти, ачо се елучаино за човека уда, кога презире ? Ту неима гр1.ха, ако б!.дна жена тражи, колико е могуће, срећномЋ бити. ЈЈидите л' само мого матерв; она истина неможе се тако извинити, па ко.шко е сљ РЈацаресомт, живила, докђ се Н1е вћнчала. А свак1и зна, да е мон мати светица." То е св« кралвпда тако искрено и сћ такимЂ внутренћимг. увКренћмЋ рекла, да никакве сумнћ о томг> нема, да разлика између порока и добродЈ-тел&и никада у душу нћну ули-

вена ше. Не давно прими она едно дугачко иисмо од|> свое маике ј чим'1> е рукопис -ћ спазила, тани се досћтила, шта !ои пише. ,,Ачт> Бож«!" ^здаие, „опетв проиовЈ.ди, ништа но проповКди и пропонћди , иронов ћди безт> кран и коица одт> мое миле маИке.'' ,,Али ваше ће величестно свопш свКтлои маици барт. толико чести указати, да нћно писмо прочитате, можда има у нћму штогодђ занимателно ." ,,Не, не, н знамг. сваку рћчБ у нћму, и нетрудећи се читати га. Та вм све знате: мама заслужуе да се канонизира, и н то болћ знамв него итко. Ал' време проповћдш од-б маме е прошло. Ето, то е заслужило нћно писмо," и при томе га разкида на парчега и баци, ,,Но аидемо; вече в лћпо и ладовито ; ићићемо шетати се, и о чему другомт. разговарати се, а не о мами и нћнима нроповћдима." (О. Н.)

С М Ђ С И Ц Е.

ПРОСТО'НАРОДНО ПРАВДОСЛОВНО ПБ1ТАНЂ. (Одт. Т. Вланћа.) Три заеднива заедно идући по свћту по д-ћлима свое трговине , В носећи са собомт. сандукт. сб новцима и другима своима потребама , дођу у едну варошБ, и стане се у нбои у едну гостилиицу, докт. неК1и свои иосао несврше. вдном -б сва троица пођу у купалиште, заказавши гостилиику, да ни едномт. безЋ све троице неда еандук-Б сђ новцима отворати ; ер* ако то допусти , и тимђ догоди се, да што нестане изђ сандука, или и сав-Б сандук-ћ: онда онт. да ће морати еве оно својомт. собсгвеносћу накнадитн по по стоећемЂ реду. Дошавши они, овако у купалиште: увиде ту, да су заборавили преобуке и чешалБ Даду на ово едном'ћ између нби к.почт. одт. сандука, и пошлш га натрагв у гостилницу, да извади изт. сандука преобуке и чешалв, и да донесе у купалнште. Оваи 1и опомене на условш НБ10во о сандуку сб гостилиикоиг, , по ком б да неће моћи отворитн без г б нбн све троице сандукБ. Онн му на ово даду одђ себе билћге, рекавши ј да ће му дати по ш.нма гостилннкт. отворити еандукг; будући да оне одобренћ нмово у томћ показут С.јд-б онђ на ово склони ее н оде у М:в. I... '* '■ 9 гостилницу. Дошавши у нго, пршви се госгилнику и каже му, зашто е и како дошао. Гостилникћ на ово допусти му отворити сандукв; но онђ отворивши га самЂ безт. гости.шнка, узме све новце изт. нћга и утече сб нБима. На ово , она двоица у купалишту, дуго чекашћи на свога трећега друга , дођу у сумнго о противномт. каквом -Б случаго сб нбим-б, и врате се

одма и они натрагљ у гостилницу. Но кадЂ дођу у нго, и дознаду шта се догодило сб шловимб новцима , одма одт. гостилнцка по реченомЂ услов!го подпуну украђену шмт. суму новаца поишту. На ово Ј имђ онђ недаде ннкако друге свое новце за оне нкЈове украдеие, те отиду наипосле сг. нбимђ зато н у суд -б, кои одђ стране свое рЉши: да нема право онЂдатн јииђ свое новце за оне тлоне , другомЂ нбшвбшђ украдене; и тако да они сами мораго штету свого поднвти , противно изговору гостнлннка у смотрешн) реченогЂ услов!и. На" ово е пБ1тан-ћ овде: коимђ то нзговоромЂ Н'е морао наплатитн гостилникђ украдене новце по условпо изложеномЂ ?

СИТНИЦЕ. * англезђ е онда само срећанЂ , какЂ му врло зло нде; Ш отоцђ онда е само кодђ куће, кадЂ се на страни налазн; ИрацЂ онда е само миранЂ, кадЂ в у рату; ИталГлнацЂ онда е само храбарЂ. кадЂ е заточенЂ; ФрапцузЂ само онда мударЂ, кадЂ будалаштину чини; Н&.иацЂ онда само срећан -б, кадЂ спава.

НОВА КНћИГА. Кратка Ерцеговачпо-Босанснш кралкаа Повкстница. 1оапомЂ РаићемЂ Архимандритомг сљ Иемецнога на Сла&енстп 1793. а 1847. са Славенскоег на Србскш преведена НикшићемЂ. ђорђа М. Ерсенееца. У Беоерад//. И Праеителственои Кншгопечатнш. 18'17. — На 12-ви, стр. XX., 66.

УчреДНИКЂ Милошђ Поповнћ -б ■ : . N.. Издано и печатано з П р а вите л с тв е н <ки\К н б и г о п е ч атн бн у Београду.