Подунавка Београд

подизала, аису бмла толико непрестанномЂ пазенго ни подвргнута, као такође што ни талентљ наученм одћ владћтела н1е бвхо ползованЋ као оруд1е, кое 6б1 се противу народа употребити дало. Јоштћ нхе свештенство читанћ пш.ша ни забранило, пакЋ опетљ су зато находеће се кнвиге безт. уплива на нрави и дћиствјн човечесна остале. Цариградт. е велико изобилје кнћига имао, кое су свакоме приступне бћ!ле. Художество преписивана наравио е спорЈе бмло пего ли посао кнвигопечатић, али преписчици, у оно доба одвећт> уииоженми редЂ лгодш, у непресКчномЂ су дћлапго бмли; они су на дужетраинЈимЂ матер1лиа, иего л« е артЈн наша, писали, и одђ наиснишегЂ вреМена Грчке литературе, или у ономђ вћку, кон мм садЂ сматрамо, одђ готово четрнаеств столћт1Н, радили. ЦариградЂ 10штЂ никада Н1в 6 б 10 освоенЂ и сва су сокровишта древиости у нћму чувана; варошв в населешнма умножена бБ1ла, у кого су имућни землћдржци, настоателБи монастБЈра, основателви и учителБи школа изђ провннц1И, одђ непр1нтели освоенм, прибћгавали, и подигнута цћна кнћига учинила е, да су се оне прилћжн!е храниле. Науке су при томђ непрестанно бмле уважаване, и те су науке бмле само ученостг.. Облснителви и школастици цвћтали су непрекидно, кои дћла показуго намЂ неизмћримми просторЂ н1 .1овога искуства. Наиузвмшешв ммсли, кое ФилосоФ1а подав, наиблагородшн чуства, кон е слобода у основима Грчке славе побудила, сва знанн повћстнице Атинске и Римске станла су шмђ на заповћсти. Грађани Цариграда могли су на свомђ езмку изражегпе републикански намћра читати, као што е оно при уживанго СВ1К) права едногЂ слободногЂ отечества нсно 6 б 1 ло . Нб10ве собственне нрави, нб!ови обичаи, НБ1пва народна опоминашн могла су 1 имђ изнснити , што е нама понекадЂ тавно остало; но нБима е оскудћвало соглас1е срца. Учени су обнснавали са некомт. само точносћу митолог1НЗ, землћописан1е, нрави и обичае старн, они су познавали са нтиовбшћ езмкомЂ све Фигуре говора, сва правила нб 10 вогђ стихотвбрен1н, сва украшенјд нгЛове поез1е, но само шмђ е духЂ оскудћвао , и оскудћвао 1 имђ е на свагда. Они су знали, колико е хиллда грађана сретно и славно у снакомЋ окруж1ГО оне Грчке живило, гдћ су они садЋ само неколико стотина робова гледали; они су могли прстомЂ на мћсто показати, гдј-. су храбри подђ Милкјндомћ и ТемистокломЂ безброине воиске Перс1иски ^ралћпа уздржали; они су познавал^ сре зако-

не, на коима се е равновћсЈе силе оснивало, или коима е достоинство човека удивлћн1н достоинима државоосновоположешама древности сачувано 61.1.10, и нити бћдиостБ нб 1 овогћ отечества , нит' упропасћавагоћа пападенјл нб 1 овм сусћда, нити срамна влада Евиуха палате, могла !и е покренути, науку у онои древности тражити, кого су они на изустЂ знали. Одђ испБ1тиванн никакве друге ваиде нису имали, осимђ што су само обогатили паметствованћ; сила МБИнлћна б^ма е успавана, или ако се е и пробудила понекадЂ , то се е бацала у безграничпе теологичне распре, и тако шмђ се е полза чинила као осквернћше наука. Заиста паметодостоинбж н не единми примћрЂ, кои намЂ показуе , како е безплодно душевно наслћдЈе прошлБ! столћтјп, кадЂ живоме роду сила оскудћва , употреблћше отудт. чинити. Нестои до тога , кнБиге само сачупати , него душу човека сахранити, пе смћштаи ммс.ии , но способностБ ммслити. КадЂ 6 б 1 избирали између совокупногђ искуства, кое е одћ почетка времена задобмвено, оно многоцћнно сокровиште човеческе мудрости, и то у дћлтелности духа, то 6бх заиста овои безЂ разсуђаванн преимућство дали, и рћшили 6б1 се на то , нкј у човеку нћговати , разв1ати, и противЂ свакоп. нападешн бранити. Она сама остае неповређена, и свакји ће намЂ губитакЂ надокнадити, а литерарно богатсво само неможе душевну способностБ нити добродћтелБ избавити. (КоиацЂ слЉдуе.)

ИСТИНИТА АНЕКДОТА. бдна лћпа госпа , коа е како у Сћгошс [ие 8сашЈа1еи8е Мадрида, тако и у дружтвима врло добро позната, и ч1е слабости изискивале су, да се сђ мужемЂ своимђ разведе , имала е доста вћштине, да неко такође врло добро познато лице робомЋ своимђ учини. Госпа та и господинђ нађоше се не давно у Арангоецу, башт, кздђ е кралБица садашнн Исабела тамо бБ1ла. КралБица го е више пута уочила, и вдномђ не само показала, да се тои госпи диви, но и изразила се, да го жели познати. Дворске даме, сђ коима е кралБИца говорила, кажу 1'ои: да та госпа , ко10И се она диви, н!в счодна, да буде друга краЛБичина, да е опа окалннога карактера', и, што е 1 оштђ наигоре, да то свакјК зна. „Како то? Шта е она учинила?" запБпа кралБица. „Она од-давио живи разведена одђ спога мужа,'< буде одговорЋ. „С.л" то све ?" рече кралБица, ,,1Та