Подунавка Београд

правописЂ — сђ латинским-Б словима, и сђ различитимђ и несталнимЂ верстописим' слуашмо? Н бм рекао по момђ уму—неружећ' и неодбацутћ' ни едну темелвитјм), мудрјн), и разборит1го, туђу мшсао, да се у ово кобно доба дерилшо онога златногЂ латинскогЂ изрека , кога намљ е чини мн се св. АвгустинЋ оставјо: ,,т песебвагИв ип11а8; 1п скЉпз Ићег1а8; е1 1п отшђив с\\агНаб; и а то ће ређи: имаимо у нужно-потребитима бдиности, у двоумнимЂ слободу, аусвима лгобавв. — Дакле. I. Будимо у нужно - потребнимп слоснсни и едини, а што намљ е иуждше иотребито него се у верстопису сћдинити, за одгоит' и уздићи наше млађано, и слабачко кнБ^нгенство ? — Загребци су са своимђ верстописом -б продерли до Беча, дапаче до цесаро - кралКвског-ћ пресгола — и младежБ е горве са своо странахЂ иавалила исога се зеретописа дергкати. — Чему се е дакле 1ошт> дулћ 10гуиити, противити , отимати, и отезати ? — туд' е свако протипослопћ смћшно , а башЂ и одурно ; дакле , што мора бмт' кђ есени , нек' буде кђ вечеру , сћдипимо се — бмт' ћемо нчи , и крепкји, 6б 1 ло гдКиоима иило ил' криво, право ил' гербаво ! —• Сопсог<1Ја гез рагуае сгевсип!. II. !Ј двоумнимЂ или сумншчивимЂ пекЂ е слобода. — Кодђ насЂ е напглапнЈа двоумноств у слову ■&, буди иамЂ дакле слободно, онако га писати како се гдћ говори, то ест: », е, и \е , пат.Ђ и са у (иисилонђ) и сђ несходнммЂ е, само не сђ двословичнимђ 1е. — Многи желе у мћсто рогатога / узети слово х — буди 1 имђ доволћно. — Многи пишу ашЗјео, с1јићге, ОјогсЈја, на мћсто Ап^јео, §-јиђге, (лјог§-ја — некЂ 1 имђ е слободно. —• Наивећа страна нашихЂ писаоцахЂ иише: |ћ, 1ш, у мћсто правилн1егЂ ј!ћ, ј!ш, тако у дру-, гому скалину пресподоблћнн (согарага11У г и8) шисП11, јаЈпИ у мћсто шисп1]1*, јаЈгпјј, НеКЂ и то буде слободно. То су све двоумне маленкостн ? зашто 6бх се збогЂ пђихђ инадили и прапдали? НекЂ буде у двоумнпмЂ слобода. — А III. У свему некЂ нпсђ лтбавг> веже и стеже. ЛгобанБ прама домовини, и нашемЂ краспомЂ материнскомЂ езмиу , лгобавв прама домородномв кнвиженству и домаћимЂ обичаима, лгобавБ прама кралго и от.ачбшш, међусевна братипска лгобавБ, лгооавБ у свему , свагдћ , и сверху свега. ЛгобавБ бо е међу стожернимћ крћпостима паивећа, то насЂ учи светми Павао Апостолђ. А лгобавБ ће насЂ до треће жуђене нзмђ доби (загледаи у Зору брои 18., 19. , 20.) — и то са-

ма искрена лгобавв привести; гдћ насЂ сада парбе, инади, неслога, и неединостБ све товише раздваиго, тлаче, и уништуго. Из-б лгобави написа ово рћчихЂ у Броду 12. Ожуика 184/. С т а р Б1 и Б е р л и ћ ђ. МОЖЕ ЛИ БЛЛГОНАРАВ86 ИЛТРАГБ Уету\\ити? и могу .ш огвоелпд духа ЧОВЕЧЕСКОГА ЗАГУБИТИ СЕ? (Конацт..) Грци у Византш имали су примћре сваке струке, али између десетостолћтнога времена нису они у себи никаквм правм ммслш произвели, и иити су ш барЂ до подражан1л довели, кое 6б1 достоине бмле иза онм образаца станти. ТридесетЂ ми.нона Грка, притагка гелБи уобпЈтнпгЂ зиаин пропглБЈ столћт1*н, нису за дванаестЂ столћтја ни еданЂ коракЂ учннилиунауци , коа бм се на државнми жнвотђ односила. У слободнои Атини Н1е 6бшо ни едногЂ единогЂ грађанина, кои небм више о политики разумћвао, него ли првБш кои одђ Византшски учепм; у моралу су подђ СократомЂ станли, у шпекулативпои ФилосоФЈи подђ ПлатономЂ и АристотеломЂ , кога су они свагда обасннвали. Они нису учинили ни едно едино изобрКтеиге у встественнима наукама, ако бм се само сре гими случаи Изузео , кои Ш е на изобрћтепје Грчке ватре довео. Стихотворци древни обасули су 1И са правилима , али су они неспособни бм.ш, по нбшвимђ стопама ходити. Ни едно весело или жалостно позорје исподт, развалина ГрчкогЂ театра 1пе написано, пп една хероическа пћсма одђ ОмировБ« почитателв, нити ода одђ обожателн Пиндаропм. Наивећа дћла нБ10ва у овои струци есу некп у Антолопи*) скуплћни епиграмми и неколико романа. Ово е бмло недс»стоиио употреблћнје, кое су притажателБи св1го сокровишта човеческогЂ духа одђ оногђ богатства учинили, кое е хилнду година безЂ прерина у рукама нбЈовим - б 6 б 1 ло . Готово истми случаи бмо е и у Италш, гдћ е међутм ',1Ђ снажнји и трогателнш духЂ народа и опетБ раше кђ свћтлости дошао , и то много пређе него ли е у сасвимЋ празно школско знанћ углублћноб ГрчкоК само ммсао о човеческомЂ достоииству и нћчитомЂ праву дошла, као што то предпомеиутБш списателБ између осталогЂ овнмђ рћчма разчлендва: + ) Собран1б, илн нзборт. ианви стнхотворенјл.