Подунавка Београд

„Обштателви ИталЈе моглп су као и Грци богата литерарна сокровишта имати, коа су одђ Н1.№вм отаца наслћдили, али су они такова пренебрег.чи, нити су важноств нг,1ову познавали. Ивима е при томђ онаи оштрвш животђ и она дћателностБ дарована, кон 6 нвговбшђ сусћдима оскудћвала. У средини хаоса среднћга вћка разгкегоше се нћГове душе, као што изреченје ученогт. Мураторји вели, кои е кћ томе наивише и учишо, онаи хаосљ растерати. Неко силно и обште движеше довело е мр гву и ослаблћну матерјго у новми животћ . Воени походи троице Отона у Италш само су кратка и међувременна приклгочен!л у исторш оие земл1. Нћмачки владћтели кратио е тамо станиште бмло,

С М 1Ј С В Ф С Т И. * — # У Лондону Ке грофк ВалерЈанћ ЈграсинЂСКГп у Лпглезкочт. езику држати прочитавана о садашн-ћмт. стани> Славенски народа. Онђ е давно већт. написао (Англезки) истор!к> претестантизма у Полћскои. А сада у ирочитаваннма свопма намћрава нарочиго говорити о одношенио Слашенски народа кђ Н'кмц:1ма * — * У Будитину (у Саксонш) основана о не давно Матица Лужичко-Србска. Оиа ће осимт. еднога часониса, кои ће учређивати Смолерт., издавати и друге золезне кнћиге у езмку Лужичко-Србскомљ. Оваковм заведешн има сада' иише међу Славенима: маиКа е свниа Магица Србска (за Аустршске Србе у Пешти), за ш.омт. нде Ческа, па Илирска и сада ова нова Лужнчко-Србска. Кђ овима се" 10штт. причислити може и Словачкш Татринг. Скоро ће се тштт. освоватн и Матица за Словенце у Штирскои, Краинскои и Корутаискои, о којои се не давно много по новинама говорнло. (Ч. Пч.) * — * Учећи се Славенн у Липскои, сл, довуштен +.мљ свога старћшннства , основали су тамо „Славенско дружтво , и коега е цћлв , да се нћгови членови узаимно састаго и Славенскимт. езмцпма уче. Тога ради ће се куаовати н читати свакоаке Славенске и странне, Славена тичуће се кнвиге. Ако 6б1 се пакћ кадгод% ово дружтво разишло, то све нћгове 1нп ,иге цринасти ће ,,Србскомт. дружтву'' Будншинске гимназ'ш у Саксоши. ^Ки.)

они су се понвл&ивали као туђнни и као завоевателћи, и наи1н,1ша намћреша , наивеће, добродћтелљи немогоше препнтствовати, да туђинацт, сво 1 омћ владомт. едант, народт, ненизвргне и у суровостБ баци. Но у приост, Нћмачкои сили, готово подљ саб.шомт, странм ратобораца, пробудт се е свагдћ републиканскш духљ. Увћрени , да одт, Нћмачке државе ништа очекивати немаго, тражили су обмтателви Итал1е у себи самима подпору; они су основали саединћн'ш, обреку себи узаиину гтмоћв , и како су се на обшту обрану сложили, како су онаи благороднми сагозЂ заклгочили, учили су отдаванћ , лгобавг, отечествениу, лгобавг, кђ слободи познатн, и са овима узвишенима чуствовашлма получили су они начело свјго добродћтелБЈи I о в а н ђ Ратковић ђ.

И Ц Е. С И Т Н И Ц Е. * Нек1н богатт, човект, држао е домаћегт, лћкара , кога е годишнћ плаћао. Ббшши више година здрав -б непрестано, остави доктора свога. Лћкарт, св на то зачуди, и запв1та га: да л' нма другогт. каквогт. л ћкара? •— ,,Немамт.,'' одговори онђ ; „рћшт самв се, да безЂ лћкара умрем -б!" * Петко изрече: ,,У Гренланду пма доста лгод!и, кои и 100 година живе , ,а инакт. тамо нема ни еднога лћкара. Н!е ли то чудно?" На то одговорн Лорд г б Еффинглам!. : ,,Кодђ наст. у Лондону има више хиллда лћкара , па ипакт> има лгодш , кои су 100 годииа стари. Нт ли то 10штт. веће чудо.?" ОДГОНЕТК А. (Ввди 22 Подунавке.) Човект.; као дћте пузи, као младић -б и одрастанг иде на ногама, а као старацт. поштапа се. • Т. 1> л а и ћ т>. НОВА КНћИГА. Забаве за децу. ПреводЂ сђ РускогЂ одг Редовн. члена Дружтва Срб. Слоаесности Гавртла Половића, Архимандрита. Издало Дружтво Србске Словесности. У Београду. У ПравителственоА КншгопечатнЂи 1847. ■— На 12-ни, стр. 90.

ПовЉстб': уНаћапсто. Змап , " изт, разнм узрока неможе се у овомђ листу продужити; но изићн ће цћлокупна у особитои кнбижици. У. I . I —— ј ' I |.Ц|»

Учредникч. Милошђ Поповии. И« д 4»'« ш шечатано у П р а в и с е л € е н о и, :јК .н БигопечатнБВ у Бе о гр ад ј. »Ф*. . !ч\