Подунавка Београд

НЂНОИ СВЂТЛОСТИ, \ ПРОСВ'ћТ0Л10Б11ВОИ ГОСПОђИ И КННГИНЈ> И СРБСКОИ, В1 К В»СИДН КАР.4 Џ «» 6' Ву К 82 ;§ Е.53, И.ченданми ВкнацЋ нзђ благодарностн за заведено одт. Н ћ позориште.

)

На одтару Србсгва гори**) Шамен-Б вово-упаићнмн. . .***) Над-ћ олтаромБ што се данас -б Стере облакт. освћтлћнвш? Пламт> затрепти на-едан-путт., II у вб 1 сб се, ка блескЂ, баци; А ко да ш вћтарт. смћша Пролуте се снини облаци. Изт, облака рука една Провуче се, чудно зрити! И на олтарт. спусти вћнацв, Одт» вћчнога цвћКа свитб1н. Коме вћнац-Б? викну, алн Већв облака н не впдн: Мћсто нћга у воздуху Стон писано: „ПЕРСИДИ!"

М. Б.

*) Ова в п&сма у прошасту недЉлн) на обштшв усклиБЂ цјшаиа у позорншту. У.

•*) Ииа се разуићвати: на олтару Србскога изображенл. *•*) То естБ: позориште одт. Свћт.че Киагинћ заведевб, ков',ако се одржи, бв1т-ће не малми напредавт., ,«(|Гуин1.1и и: • дружевнма. г' / л. Ј■ л ::. \ Ч" . V

БОЖШ ПРОМБ1САЛЂ БДИ НДДЂ СВАКИМЂ ДОБРБШЂ ЧОВЕКОМЂ. (Иродужен1в.) Мар1н затммћ тврдо зак.почи полј.и отца свогђ покоравати се, а то и дћломв потврди^ падЋ е затииЂ на скоро «иадми госиодинђ опеп» н1> нћои дошао. Зачуђент. гледаше к> оваи, кадг. е она посић ићколико кратки рћчји , прим].тл1.цвбшђ хотћнјем-в одћ нћга побћгла. Шта се то морало догодити, помбјсли оиђ у себи, то л морамЂ извидити. Но бадава е онђ затшмв више пута поредЂ нћне кућице пролаз^о , и по гроблм се шетао, Мар1го нигди видити не могаше. — На послћдакЂ нћкако усмотри ш, и препречи 1ои путђ , башЂ кадЂ е у кућицу свош побћћи хотћла. ,,Мар1е!" повиче онђ , „кака†е то узрокЂ , да тб! одђ мене бћгашЂ , кои самх> садругЂ твогћ дћтинства?' 4 Марјн сасвБЈМЂ поруменивши, ништа му одговорити н!е могла. „Говори," рече 1*ои младми оваи господинђ да.1 ћ ; „т кааси мн чигтосрдачно , шта се догодило ? ееамћ ли л кодђ тебе оговоренЂ и обтуЈкенЂ , и.ш самв те незнашћи , и нехотћшемЂ у чемЂ увред!о? Кажи ми само, кака†е узрокЂ те велике промћне твое?" „,,Ни едно одђ овб ! н!е, младми господине."" одговори дћвица. „Шта е дакле, реци?" „„Ахђ !"" одговори Марјн , „„отацЂ мои ка«ке, да се више непристои вама у моемЂ друзктву" „У твомђ друнгтву 6бпи ," допуни ГуставЂ, „и тш си досадЂ тако дуго бмвала." „„Ахђ ! времена су она прошла, онда смо ; ■' \МБ1 обое 10ШТЂ дћца бшли, садЂ"" • I

?Д Ж-.Ш