Подунавка Београд

106

„Нисмо више," пресћче 1пн ГуставЂ рћчв, „но шта треба то да наша чуствованп и одушевлћнјн промћни?" „„Наша одушевл>>1Пн , не , та не треба, та неможе иишта проићнитИ,"" одговори Мар1и. „,,Вм ћете на мене одсадт> у тихои благонаклоности ммслити; а н васт. нигда , пигда нећу^заборавити; али наша узаимна одношен1а не смћду више постонти , као што су досадт. транла. Вгл нисте више д1.те Густавт., нити н д1.те Марј«. Као д1»ца нисмо познавали никакву разлику стаи«, ахт>! то*е бмло златно за мене вреие. Н ћу се са сузама често на то опоминати."" „Не, не Мар!е, тм неможешЋ, тм несмћшЂ мени странна 6 б 1 ти." „„Но то мора бмти," " одговори Мар!и, „„судба тако заповћда , и мм морамо строгои нћнои покоравати се уредби; вћруите ми Густаве, вм ћете се скоро утћшити , и" лишеше садружества мога пребринути. Вм ћете се у какву отмћну господичну залгобити!"" „То н нећу." ,,„Вм ћете се оженити,"" рече Мар^н силомђ загушугоћи ецанћ далћ. „То л хоћу," одговори ГуставЂ; „но зиаи, да другу дћвоику л кт> брачномт. олтару повести нећу, развћ тебе." „„Мене?"" зап51та Мар1н, и дисанћ утаи се у нћнимт. прсима. „Тебе," рече Густавт., „но шта се тм плашишт. одђ тога? Зарт. е теби та мБ1сао , самномђ на вћки саединити се, тако несносна? Марје! искажи ми простосрдачно, да шн тко друГ1и, трашћу иомђ одсуств!к), срдце твов придобмо, лк)бцшЂ ли тм 1 оштђ мене?" „„Шта захт1.вате вм одђ мене?"" запмта Мар1н у наивећоК забуни. „Истину," рече Густавт.; „тм си лгобила мене као дћте , лгобиип. ли тм мене садЂ , кадЂ самћ већЂ човекЂ постао?" „„ОтацЂ ме зове!"" одговори Мар - 1н, и хтћде иобћћн, но Густавт. ухвативши го за руку, задржи го. „И те нећу пустити , докле ми не одговорИШЂ." „,,Густаве!" м молаше Мар1а. „ДћтинсгвомЂ те нашимЂ заклинћмЂ, реци ми , лгобишЂ ли ме ? " И међутимЂ суза му се една на трепаницама указа. И Мар1а сасвммЂ

изваиЂ себе , полети му садЂ у наивећемЂ восторгу у наруч1Н. КадЂ су се садЂ разстали, и ГуставЂ у дворЂ свои поврат1о се, застане тамо едногЂ госта изђ вароши. Таи гостђ назмваше се ЕвермондЂ, младБШ нћкји племићЂ, сђ конмт. е у вароши познанство учишо , и кои намћравагоћи садЂ велико нћко путованћ предузети , дође у дворЂ, да бм се сђ ГуставомЂ и нћговммт. домородствомЂ опрост1о. ГуставЂ, кои е нћга као пр1'лтна садружника познавао, радовао сесрдачно, кадЂ га в тако нечаннно застао бмо, и труд1о се, колико е внше могуће бмло, овомђ своемЂ госту, бавлћнћ нћгово у двору прјнтно учинити, и опредћли нћга слћдугоћегЂ дапаса предћломЂ, и прЈлтнммЂ пологкешемЂ мћста упознати. Сутра-данЂ кадЂ су обое свого каву испили 6 б 1 ли , изиђоше у шетнго до не далеко леИЈећегЂ села ШенаихЂ. И кадЂ се повратише кући, позва еданЂ служителЂ Густава кђ старомЂ I осподину, и ЕвермондЂ мало заостане, рекавши да ће му таки слћдовати. Пћвагоћи пође садЂ оваи по полго самЂ шетати се, и на-едан-путЂ усмотри онђ Марјго, кон е предЂ пућицомЂ свошмђ сћдила, и н ћшто плела, и лћпогомЂ својомђ сасвммЂ га плћнила бБ1ла. „ГлеЈсадЂ нзгублћне у пустинБи Графе," повиче онђ . „Шта радишЂ тм овдћ у овомђ усамлћномЂ мћсту лћпо мое дћте?" запБ1та онђ далћ Мар1го, погладивши го по образу. „ОплакуешЂ ли тб 1 кога овдћ?" „,,Не оплакуемЂ никога господине , но ово е иаше обБ1талиште."" „Ваше обБ1талиште ? " запБЈта ЕвермондЂ зачуђенЂ. „„бстг., н п самЂ кћи гроблнрова." 14 „Г|>облнра!" повБ1че ка то ЕвермондЂ; „заиста тебе ради могло бм се желити, мртвБШЂ бмти." „,,Вб 1 се шалнте,"" одговори дћвица, и уставши хтћде у свого кућицу отићи ; но Евермоидг. задржи го , и силомђ го полгоби , на кое опа разлгоћена, одтуривши га одђ себе рече му; „„Срамт. васЂ буди, и брзо у свого кућицу побћгне. „То ти заиста иеће на лако проћи," разаренЂ повБ1че ЕвермондЂ, „ма мене шта <Угало." Сутра-данЂ ЕвермондЂ, на позБ1ваић старогЂ господина, рано 1 оштђ сђ нђимђ отиде у