Подунавка Београд

107

довт>. Руетавт> пакЋ , кои нЈн особи гб 1Н лшбителв иона бмо, подћ нзговорошЋ да му "не наиболћ кодћ пуће заостане. Два-путљ е већЋ онљ поредЂ куће гроб .шра пролаз1о, но никогт. другогђ усмотрити немогаше, развћ старогљ Марка, кои копанћмЂ нћкнмБ 6 б 10 се занимао. ВећЂ скоро и вечерЂ нриблшкаваше се, и текЂ садЂ Марно види, кол е у не далеко одђ куће леа;ећои еднои шумици, у ммслима погругкена, сћдила. „Мар1е! Мар1е!" повмче онђ таки; „едва те па послћдаиЂ усмотритн мого." „„Густаве!"" одговори она, ,,„вм сте мени врло немирну ноћв причинили."" „Зашто лгобезна мои ?" упБ1та онђ уплашенЂ. „„врбо сте ме навели, да отцу момђ непокорна будемЂ. Онђ ми е свако сђ вама дру»ктво забран!о, и л обћћаић мое испунила нисамл. л одђ тога времена мнра ни покон немамЂ, и чиии ми се, као да ми е синђш каменЂ на прсима навалћнЂ."" „Бацн га на мое прси Мар1е ! Твои отацв врло ме дакле слабо познае. О кадЂ 6 бт оиђ знао, кано л тебе срдачно лгобимЂ, и свако благо теби гкелнмЂ, заиста небБ! онђ теби мое дружтво тако строго забранвивао. Л тебе Марје оставити нећу, нити те игда престати лгобити могу!" „„То вм кажете сздђ , но вашЂ отацЂ" „Мои ОтацЂ," прес!.че |'ои Густа†рћчв, в немоЈке имати каменно срдце , онђ неће срећу единца снна свога уништоЈкити, в1чруи ми, онђ в строгЂ, али е и добарЂ. Но што треба, да насЂ ужасаваго та жалостна представлћшл, и разммП1лћн1л. Л самћ готовђ све побћдити, и ако 6 б 1 башЂ до тога дошло, и све презрћти , тебе ради." „„О имаите сажалћн1д нздђ едномЂ сиротомђ и лаиомБН леномЂ дКвицом7>, коа иашимЂ рћчма радо вћруе!" 1 (Продужен1в сд1)дув.) ВЕЛИК0ДУШ16 Л А В Д. (Ст. Ш>тачнога.) ДржанЂ е едномЂ у Риму бои животина. Међу многимђ дипн1мђ звћровима наход1о"се и еданЂ лавЂ, кои свошмђ необичномЂ величииомђ и лћпотомЋ св1го зритела погледЂ на себе обрати. Међу онима, кои су се са овомђ ијивотинбомђ борити морали, 6 б 10 е и еданЂ на смртв осуђеими робв, именомЂ: АндроклусЂ. КадЂ овога ла†изђ далека усмотри,

зачуђенЂ постои мало , и на послћдну сасвимЂ разнћженЂ, као да га познае, кђ нћму приђе, и стане псу подобно махати репомЂ, и робу, кои одћ страха већЂ пола мрта†бБшше , руке и ноге лизати. На то се А^дроклусЂ мало прибере, и лава погледи. Примћчаваше се садЂ, обоица као да еданЂ другогЂ познаго, и о нечалнномђ састанку радуго се. Међу зрителБима, кои се тому дивише, поднгие се велика вика. ЦарЂ призове Андроклуса, и запмта га , да ли 6 б 1 знао узрокЂ , зашто е онђ вдинбш , кога в оваи свирКпБШ лзвђ поштедш? АидроклусЂ приповћди на то слћдугоће приклгоче1пе: „КадЂ самБ одђ могђ господара , кои се у Африцн бав(о, побЈ.гао, принрБЈвао самБ се неко време по пустинима. 6 дномђ у време наивеће припеке, тражећи себи скровиште, наиђемЂ на нену сакривеиу пештеру, и у иго уђемЂ. Наскоро затипЂ дође оваи ла†сћ раскрвавлћномЂ ногомћ рамлгоћи, и показиваше свого тежку болго тужнммЋ ецанћмЂ и некимЂ мумланЈ.мЂ. Како ме усмотри , приђе полагано кђ мени, подигне ногу на мене, као да 6б1 мол10, да му помогнемЂ. Овде примћтимЂ а велик1и трнЂ, одђ когђ нога сасвимЂ отекла бнлше. Л га извучемЂ, притиснемЂ гнои изћ ране, н очистимђ е. КадЂ е осћтт, да му е 6олђ мошмђ помоћу одуминуо , пололш шапу иа мого руку, и заспи; и одђ тогђ доба живш сам& л три године у истои пештери, о вднои рани сћ нЂиме; ерћ одћ дивлнчи, кого е онћ ловјо, донос|'о ми е наиболћ делове, кое самБ л на полдневномЂ сунцу сушт. На послћдку омрзпе ми оваи начинђ живота , оставимЂ пештеру у одсуствпо лава, блудимЂ пуна три дана овамо онамо, н на послћдку будемЂ одђ четника ухваћенЂ и опетт. момђ господару одведенЂ, кои ме одма на смртв осуди, и то да ме днвлби звћрови растргну, По свои прилицн е оваи ла†, кои се ондашнћгЂ доброчинства могћ сидћ сћ благодарносћу опомивћ, за то време такође ухваћенЂ." Све ово одма се народу обпви. Снагпи в мол!о, да се Андрокл^су кззнб прости , да се ослободн , и да му се ован лавЋ поклоии. Онђ е потомЂ ишао по вароши , и истогћ лава за » собомБ о ужету вод1о. Лгоди му даваху новаца, и бацаше иа лава цвћће, говорећи: „ОваД е лагп. гостопримацЋ тога човека , а оваи човекЂ лћкарЂ тога лава." Превео ЈоваиЋ Ристић н, С.1ушат1Мћ Поетпке.