Подунавка Београд

л

1 31.

©

Ш 4

ВеоградЂ 1. Августа*

1««?.

М И Р Ђ. ВЈагодатне «н|п, полезнг,ш лодма плоде рађа, У нћлу е лгодскогЂ блага и напредка грађа, Художества, и науке сђ пмт-в дично цвћтаго, Чонечеетву кон елаву, и ползу подаш; Таи даруи Боже! Да с' блажит' може Србство. аеш-и.одћлаЦ-Ђ мирант, нћиву свого обд^лава, И пшенице сћме еоравнои зем.«ћи повћрава; А стогубе жетва плоде дае труда зџоина, бдно сћме друга рађа сћиена безбр.онна; Да лгодство ранн, Одђ гладн брани Хл -ћбоМЂ. И безбрижнми лшбво растмрљ тад' у <х>рулу свира, Кадт, ннкакапБ душу немирЂ нћгову ведира, На зелену нћжно стадо травицу изводи, И спокоино .иобкогт, мира онљ време проводв; е Р т» покои влада, Нитко нестрадл Витвомђ. Гдп е немирЂ, ту поестав срећно землћодЉлство, Ту паука изчезава, мудростн, художество. Лшбавћ, слога, мирт. рађаго, одђ немира б^ћже, Ова?1 изродљ да шмт, вћнацт, мириенни нер4же, Но славе цвћће Да ј?јмЂ све веће Вуде. Мирт,. лгобави, слогв чедо, Срби облгобите, В-ћрни кннзу, отечеству пакт, свагда будите; Ако .Г кои непрјател!, мирт, вашв нарушава, Тог' гоначва нек"' мишица Србска поражава, Браните царотво, Нвте гоначсгво Србско. I, II о п о в и ћ ћ.

дЛОВЕПСШИ (СЛОВАЧКШ) ЧАСОПИСЂ подћ именомт, „81оуеп8кје роћ1аЛ па уе«И, ише* пја. 1 1»1ега1»11*и, улмгјалапје ос1М..'Ј. Нигћапа."

Љ /Л

(Конацг.) У цашои Европи има три велика изворна, првоначелна иарода, између кои е еданЂ, коегљ смо мм удови и смнови : т. е. мародљ Сдавен* ск1и. Оваи пародЈ,, кои у своимт. различнимЂ гранама или племенима понавла и представли све жвве народа евћта, и тако поеебице другјб чини с в ћ т % , па кои, да тако речемљ , еств кћнацљ читавоме свћту; — оваи народљ, ето садљ трза се и (>уди изг, некаква дубока сиа, н почимлћ самт, себе осћћатн у својои цћлини у свомћ организму, пошто досадљ само атомистично — т. е. у своима атомима , разкомадант., без -б внутреићгЂ савеза — пролети стазомЂ јкивота и развитка-— Па ако икоемт, вароду, то заиста народу Славеис;:оме ; кои по свомг, пологкавд стои у срединв" свћта , — обраћенг, будући сг, еднв страи.е кт, Еврбпи, а Сг> друге кђ Ааји , овои от ачбинц и заннчат наивећегт, бров наша по Богу браће ј — народу, велимт,, Славенскоме и нћсовммт, разновретнммЋ племеиима треба на ум н узети оне мон рћчи, ков самв у почетку одма изустЈо , • треба шмђ огиедати се око себе , завирити себи у душу и срдце , те саме себе запмтати : „А зашто смо се пробудили , шта имамо ночети, шта радити, учинити, шта извегти, створити^ и шта намг» е цћлБ? Шта е званћ и задатакЋ Славенства и Славеиски племена иа полш дружтвеномт,, шта на зианственомт., шта на квБижеваомт,, шта на државномтћ (цолишчиомћ ) ? Да ли е задатак*, наш1> скруженљ само иа Славенство, или семожда далћ протеже? 6 ли да будемо народљ духа Нч' 1 '

\ г Ш