Подунавка Београд
124
Њто е Петарљ и Павле насадт . у еогозт> привели (гтјг атсд Летди ха1 ПаСХн (руте^ар уерц&еСбаг> 'Р(0[ме(ооV ге ха1 Коо1,гО(о)г> гтугеу.соипиге: , т. 6. вм сте согозђ , у комђ су обадва одђ овм Апостола основана обштества , Корннтгко и Римско, едно кђ дрјтомђ стонла, поновили), ерг> почемЂ су насЂ обадва Апостола за нашт> К.ориитЂ присадили ггју гЦгетбдаР Коџр&оу (ригегхУкргед гцлад , наше Коринтско обгитество основали), одоше на истбш иачинЋ и у Италјш за«дно учећи, и умреше тамо мученическомв смрћу у исто време." Неда л'се овде оиаи особеими иитерессЂ познати, кои праве и истине догађав историческе наопасо изврће, кадЂ се Аностолђ ПетарЂ овде свакои повћстници иа супротЂ на истми начИнЂ као и Павле за основателн КоринтскогЂ обштества прави? Овако , и као што е у наведенима моииа примћчанЈама, ако се стане и далћ. критически истина догађал у рћчи стоећи изтраживати, то се онда никомђ , имагоћи притомЂ свГ.дочбе дћнн1л Апостолски, отца АпостолическогЂ 9) Клименте Римскогђ , и 1устина мученика, па ни мени ммсиимђ ни одђ кога , па ни одђ самогЂ г, Петрова неће замћрити, ако кажемЂ , да се тежко може са извћстносћу и поузданосћу историческомЂ рећи: да е Павле у 67. и ПетарЂу Риму у истои , или као што г. Петро†потврђава 66., години п. р. Хр. погублћнЂ. Ако ли се пас .ђ само на вћру и важноств старм списателн ослонити хоће, то се онда по нмша може рећи: да су обадва ова Апостола Лав.к; 10) и Летарг 11) — у Риму и то у еднои и истои години , 67. сирћЧЂ п. р. Хр. мученическомђ смрћу12) нали. бданЂ обмтатела Фрушке Горе.
9) 10) 11) 12)
назБ1ван>
Отци Апостолически — Ра1геа Аро81оНсЈ се прави и непосредствени ученици Апостола, у тешн &МЂ пакЂ смћгсду »ни, кои су иаиеђу нбп списанјн по себи оставидв. вје8е1ег у нав. д&ду стр. 121., 122. Таво Еш>е1>. ћ181. есс1. II. с. 22. Наистарш су св^доци: 1§паИи8 111 ер1»1. ас! Кот. 01опувш« Ссгш1ћ ари(1 Еивсћ. ћ. е. П. 25. 1гепаеи8 а(1у. ћаег. III. 1. 3. Сверху начина сирти: Тег1и11. (1е ргаеврг. ћаег. с. 36: Ре1гиз раззшш Нонптсае аЛае^иа^иг, Раи1и8 Јоћатт ехНи согопа1иг. Напрота вљ тога Огг^еие« (ш Еикећ. ћ. е. III. с. I.): Летдос — агеСхо/отШ')] гага жеуаХђг, одгад ато.д и^шва с пав-еТг, ро пре®оду КиОпа: сгисШхив е81 <1еог8ит сарЛе (1етеГ80, ((иог! јрве ј*а ПеГ1 (1ергеса1и8 евЈ, ие ехаедиап Ооиипо ^Меге1иг. ~
КНБИЖЕВНЕ ВЉСТИ, * В-ћднвш и за кнћижество наше многозаслуженни г. (оаксмч. Вуићт., кои се одт. пре м-ћсец-Б дана у Београду налазм, издав путем -б пренумерацЈв сђ Италјннскога преведенми романЂ: „Излишнан лго6 овб 1рине и Филандра.' 1 — И зћ почитан!« према старцу оиоме, кои е, заборавл^нт. будући одђ рода свога, у ера&нго сиротинго пао , свесрдно препоручуемо д%ло н^ћгово свакоме родолгобу и молимо, да бм колико изђ лгобави прена К1њиже ,ству нашемг, толико нз* уважен!н заслуга издател^ћвм притекли му у помоћћ в са малом!> жертвомЋ одт> шест% гроша чаршШски на кнвигу се ову пренумерирали, и тимт, нек!и знакт. благодарности н помоћи указали г. Вуићу, кои то заиста у пувои мћри заслужуе« * Г, Димитрјв Михаиловићв у Н. Саду, кои в не давно издао нека своа стихотворенјн подљ вмевомт>: „Смилћ," обввлгов сада другу подобну кнбижицу овои саЧин^ћши: „11-ћсме Драгинви," у ко!ои ће до 50 п-ћсмица бмти, и позмва на пренумерац!го цћномт> по 16 кр. ср. вли з гр. и 10 пар. чарш, (Н. Ч. Б.)
С И Т Н И Ц Е. * Нек!и отацЂ рече свогои кћери : „Удашљ ли се, одбро ћешт. учинити; неудашт. ли се, јоштђ бол1ј ћешт> учинити!" —■ „Ахт>," одговори она , „н ћу еамо добро да учинимт., а бол4 оставлам& другима да чине!" * Богат^ едант. човект. дође на ту несретИу ммсао, да свога смна учити даде. Онч. на н4га толико потрошв, да в на послћдку све свов краве продати м »рао, а смнт. му ништа непоетигне. „Сирома ован,." рече н&говт. сусћдЂ , „за толике свов краве добми е само едногт> вола."
О 4 I' О Н Е Т К А. (Види Подунавпу ЈУ/ 30.) Прво су жене продале седамт> ааца за едну пару, а после за три паре едно вице. Тако давле свака е доб&!ла 10 пара за свон анца. В. П.
Н О В А КНћИГА. Гласникг Дружтва Србске Словесности. Свезка I. V Београду , У Кншгопечатнш Кннжества Србге. 1847. — На 8 -ку, стр. XVI., 261.
УчредвекЂ Мнлошт, Поповићт.. Издаио и печатано у Правителственон Кн «. и гоп еч ати би у Београду.
■ и «"X \ ■■ ■■ - *"•