Подунавка Београд

126

пистранг, Корвину, кои силнимђ и ватренимЂ свонмђ проповћдима стару ревноств укрстоноснои воисци на ново оншни и хилндама побуди, на бои противљ Турака поћи. * Посланикљ Папинг. кардиналљ 1ованг одг Ст. Ангело, човекЂ великогљ духа и врстнмК проповћдникљ. изв1.стивши се о наденио Цариграда, похити такође, да обмтателћ Пћмачке и Угарске противЂ невћрника подигне. СадЂ се све већма и више раснростираше гласЂ, да е Мухамедг са 150.000 воиске већЂ близу Београ- * да. Са међутимЂ сакупл !>нб1мђ воинс твомђ похити КорвинЂ са Клпистранолп, на обрану и заштиту овогђ ваншогЂ града. бдна Ш мђ е Фиота, с,а воиницима и раномЂ добро снабдћвена. ДунапомЂ слћдовала. КардиналЂ осгане кодђ кралн, помо Г јб спремагоћи. ВећЂ е Мухамедт, са своима БеоградЂ затвор!о бмо. Великш е обкопЂ градЂ окружавао. Цћо предћлЂ испуићнЂ е бмо Турцима. Множина бродова препнтствовала е свакомЂ довозу и на Дунаву и на Сави. ДанЂ и ноћв стрепили су зидови одђ громова неирЈателћскогЂ праха, и затворени су већЂ безнадеждно на помоћв изгледали. Корвии-н и КапистранЂ напуне Флоту сђ Угрима и крстоносцима, и похите ДунавомЂ, / да бм у обсађенвш градЂ ући могли. Кздђ су се Београду приближили бмли, чуш риканћ иепр1ЛтелБски топова и опазе варошв у диму и пламену. Сажалћнћ пр^ма страдашћои браћи пробуди у нвима храбростБ и жеђБ кђ битки; сђ иестрпћнћмЂ полете на бои. Флота се за битку преправи. Пћшаци се и коннници на суву уреде и почну у иапредакЂ ступати. На деснои обали Дунава управлао е Корвинг , а на лејвои КапистранЂ. Са икономђ распнтја у руци ишао е оваи напредЂ предЂ своима, ватренимЂ рћчма препоручивагоћи 1 имђ бодростБ и извћстну побћду. Течаго воде предати се и колико можно буде изближе непр1нтелн напасти, заповћди КорвинЂ флоти . О нђ се првши поине на наиотм^нио Турску лађу, и после нгестокогЂ и дугогЂ боренн зароби в. НћговомЂ су иримћру и остали слћдова.ш. Наскоро буде Турска флота побћђена и у бћгство обраћена- Зароблћна и подавлћна буде већа частБ нб Ј овм бродова, а прочи се бћгствомЂ спасу. Као побћднтелБ уђе КорвинЂ са свопма у БеоградЂ, утврди варошБ лгодствомђ , оружјемЂ и раномЂ, укрћпи по могућству градЂ и опомене побћдоиЂ охрабрено-воинство завдно са КапистраномЂ на неодолиму обрану. ■— До очалша дође Мухамед ђ з 6 огђ неочекиваногЂ овогђ гу-

битка. Заповћди остатакЂ Флоте запалити и обсаду ватрен1е продужити. Бадава су га опоминнли, да е отацв нћговЂ АмуратЂ 7. мћсец1и I безкористио предЂ БеоградомЂ лежао, безЂ да га в освоити могао. Подсм1јхђ на овакова опоммнпил и увћраванћ, да му се наидуже крозЂ ! 15. дана варошБ предати мора , бмо е нћговЂ одговорт,. ЛаскателБи пакЂ укрћплнвали су га у овои нћговои Фантази!, збогЂ чега заповћди воиску тако разредити, како ће се битка безЂ одмора наставити и како ће обсађени, уморомЂ свладани, наииосле предати се морати. Већа е чаетБ зданјн разорена бмла; на | миоги мћсти зидови провалћни , кздђ су Турци 6- гђ Августа 1453 год. са свомђ силомђ на градЂ ударили. Обсађени одваже се на одпорЂ, премЂ да шмђ неброена множина непрјагелн никакву другу надежду оставлнла н1е, него лћпомЂ смр| ћу гонака умрети. КорвинЂ и КапистранЂ молнли { су се наисмирен1имЂ духомЂ избавителго за помоћ б и опоминнли су крстоносце на гоначку битку. СмртБ презирући навале ови, премда по већои части слабо наоружани , на Турке, и на развалћнимЂ зидинама започне се наикрвавш бигка. О дђ вике непр!нтела и звеке оружЈи тресла се землн и развалине зидова црвениле се одђ крви наиадателн и бранитела. Гди бм ! годб нћгови духомЂ клонули , хит10 е Корвинг тамо, словомђ л д^ломђ помаа^ући 1 имђ; срамоТ10 е и казшо плаш.шиве , ободравао и хва.ио храбре, опомингоћи 1и, ову варошБ, клгочђ Христ1ннства, до последнћ капи крви бранити ; представлно 1ииђ е, да су противници нбшви они исти, кое су они чешће побћђивали и надЂ коима су мало пре на Дунаву онако славну побћду одрагали. С ђ малммЂ числомђ нћговм наиврстн1и ратобораца, свуда е КорвинЂ присуствовао, покварене редове ионавлао, уморене ратнике сђ новима , падше и ранћне са здравима ј изићннвао, обезоружане оруж1емЂ снабдћвао. I Гди е помоћв ну (КД1Ш ОБ1ЛЗ ј ХИТ10 6 Т&МО, Ј НЗИ* гушће гомиле непр1ателн иродирао, и еднакомЂ точносћу дужности мудрогћ предводителн и неустрашнмогЂ воиника испуннвао. И МухамедЂ е свуда присуствовао, храбрима награду обећавао, уступагоће иа бои натеривао, собствеиммЂ мачемЂ страшлиивце убјно и тимђ очантелно уиорство свои противника побћдити ммсл !о. Дуго су се еднакомЂ храбросћу и измћнителномЂ срећомЂ на развалинама зидова и мртвимђ тћлесима падши борили; честосу продирала поедина одћлеша Турака у варошв, но неодолима храбростБ ХристЈнна свагда бм ш уз-