Подунавка Београд

128

царство сир1зЧЂ наука, и сћверу ће душевнодуге дане к -БгеогроФичкима дададе. Ннкабш владаоцЂ, коега скиптарљ магнету наличи, кои скупа лтбећи привлачи, и учећи показув предћле неба, незамћрјо слободи надежде, ко којои онћ и особе и земл). нодише. Нека ужива Величество Ваше ону едину трашћу свеобшту монархјго , монархно лшбани, пошто сте мрз::е и омразкнне оборили, и нека дуго радоств плаче предт> Вама, а тект> доцне а:алостћ за Вама."

ОБИЧЛИ ЖИТЕЈН АУСТРАЈИв. Премда гу жене добре матере, то ипакт. влада обичаи, д1.цу уб!пти. Ц1.ла 6 истина, да оне сво 10 новорођену д1.цу убшш , кадљ стар!е дћте иман), кое јоштћ треба ншове подпоре. Извинлвашћи се веле—• и то не безт> основа—, да оне немогу у едмо нреме више одђ еднога дћтета возпитавати, и да бм п()кушен1в, двое у животу одржати, обоицу живота стати морало. А ако жена кон сђ дћтетомЂ иа сиси умре, то се ово жпво сђ нбомђ сарани. Неки Европенци, кои едан-путЂ таковомг* позорјш присуствоваше, о томђ обичаш овако пишу: Пошто се тћло материно у гробљ метне, околостоећи сђ уд, дивлћнЈемЂ гледаху, како самт> отацЂ живо д!.те поредЂ нћ мете, па онда тежкји каменЂ на нћга баци, а у то остали присуствушћа жител&и гробЂ затрпаш. То се тако брзо учипило, да Европеиски гледаоци ни доммслити се нису могли, проти†тога устати; шта више, кадЂ су отцу то пребацивали, оваи е одђ увћренћ, да тимђ што нечовечно чини , тако удалћнЂ бмо, да е свое дћло бран!о, ммслећи , да 6б1 се дћте ј будући се никаква жена неможе натерати, да га одрани, кадЂ га уб1 - о небм, текЂ за страшН1Ш смртв задржало. КНБИЖЕВНО ИЗВЈзСТГе. Добђтвши до-сада саио мало пренумеранта иа моб „Србске Споменике," а разумћвши ст, више страна, да е томе узрокЂ само, што браћа наша Срби нерадо даш напредт. новце за пренумерац!ш; зак.чочт сдмб , да се новцн н за мое „Србске Споменике" онда положе, кадљ ове пренуиераитн у руке добв1го. Ово за правацт, гг. Скупителвнма саобштавагоћи, скупа и то пвлкмт., да е рокт» пренумерац1е на ието д-ћло мое продуженЂ до конца Октобра о. г. Л ћу ее своиски потрудитн, да ово д-ћло

Учредннкт. М п Изд аво п печатаво у Праввтелст

намћрв п желБИ обштон у пунон м^ћрн одговори; и драги Срби нека ми штедри руку помоћи пруже. ГГ. СкупнтелБИ, кои су новце одт, свои пренулеранта досада примнлн , нека исте или при себн задрже, докђ 1имт> дћло нестнгне, илн сходио првомт> об.чвлћијш моме, г. П. И. Стопновнћу у Н. Садт> иошзлк). У Бечу на коицу Н)л!н 1811. А т а н а с ! в I о в а н о в н ћ ђ , ЛнтограФЂ. С И Т II И Ц Е. * вдномт. НаполеонЂ, нзражапагоћп се о важности н утнцаго иовина, слћдугоће примћтн : Журналнста е сав"ћтнпк'Б , управителв владгоца , заштнтителг. народа. Четворм иепрштелћски понина валв с« више бонтн, иего сто хнлнда ба!онета, * Кадт. бм Дгогент. сада жнв!о, у миогимт. варошима траж !о бм не само даиго са Фенћромт. лгоде, него и ноћу ст. лгодиа Фенћрт.. асно ДОКАЗАНО. бдномт. кадт. служче немило Беше одт> госие бјено: „Како сн чашу разб!о, Да сн ми таки казао?" Служче е потомт. жалостно Чашу и другу узело, Нусти е пастн, па рече: „Тако 6 бмло II ст> ономв." — В. П. СРБСКА НАРОДНА ЗАГОНЕТКА. (Саобштго 6втим!в Авраамовићт,.) вднога момка запмта неко дружтво , колнко «у 6 година, на кое шмт. одговори ово, што сл ћдуе: „Н и моВ отацт. имамо 51. године; отацт, и дћдт. 109., а н и дћДЂ 85. година". Колнко дакле има свакш понаособљ година? Н О В А КНБИГА. Јсторгл Восточпо-СлавенскогЂ Богослужешл и Кгриллскогг тмиснсества кодг Славена западнв г^ркве. Списао Ллексаидерг Столчковићг. У Ново.ПЂ-Саду, Писмени 1ована Наулицги 1847. — На 8-ку, стр. XIV., 153 Честитоме мом' и нашем' Србчићу господину Алевсандру Стончковићу, списателго преднаведене нашв Славенске истор ^е, сад' одма , чнмђ самв н-ћгову ист/ евБиие благословену кнБижицу назрео, и понешто у нбои тркмично читнуо, хвала н похвала, честк и слава, и то за свагда буди, буди! С. М. С.

ошт> Поп 9.в.ићђ. еној&МНБИгрАечатиБи у Београду.