Подунавка Београд

127

била. Садт> науми Мухамедг воено лукавство у. нотребити. С ђ наичдабрашимљ ратницииа наиисли у варошћ продрети и -тамо срећу покушати, не успћ ли , у нритворномг> бћгству натрагљ се повући, Христ1нне овб 1 мђ начнномт. изиамити и онда 1 имђ сђ нонаницима путљ пресћћи. Избере наиодличше ратнике, пређе гомиле иртвш тћлеса, удари сђ неодолимомљ силомћ иа противну страну и продре до шпце. Овде св текђ сражеше сћ новммћ бћсниломв заиочне; Турци се упиу да барнке свов на торонвима утврде, премЋ да се УгарскЈи барикЋ побћде јоштЋ по вароши в10. С ћ ТурскимЂ барнкомтЈ у руци полети еданЂ МухамеданацЂ на наивмШ1и торонв, да га тамо утврди, како бм сђ тимђ Турке већма осмГ.лш, а Христјнне омалодуш'10. МунБИ подобно потрчи за ибимђ еданЂ племнћЋ Угарск1и, на торошо га стигне и ту се сћ иђимђ борити почне. Дуго е двоеборство транло, докђ наииосле УгринЂ, непрштела свогђ надвладати немогавшн, сђ нкимђ га мишицама обухвати, и сђ гопачкимЂ собственогЂ живота пошертвованћмЂ, заедно се сђ ићимђ са торонн стропошта доле. Видећи Корвинг варошБ у опасности, нареди брзо свогђ зета Михаила Оилађи са ВладиславомЂ одк Катиже и СевастглномЂ одг Розгонг>, да непр!нтела истерати потруде се. И зђ града подобно вћтру поврве ови са своимђ полкомђ на уплашепе Турке, кое после незнатногЂ боа опетЋ преко зидова изћ вароши истераго. Крстоносци тврдо увћрени, да јимћ е самЂ Б огђ у помоћи, похите сђ новммђ огорчешемЋ на полћ, гди су узкасио Турке сћкли. Брзо се окреие Мухамсдг , по изммшлћномЂ плану, у притворно бћгство. НадегкдомЂ побћде намамлћни полете крстоносци стј див 10 мђ ревносћу за нЋима до стана ТурскогЂ на обали Саве. Са зидина опази Капнстраиг зас ћду и гп виче на свое , да се поврате; но бадава! ГласЋ се нћговЋ у дивти звени оруиин изгубн; заповћди на повратакЂ свирати, но залудЋ! Крстоносци нападну сђ очалн1вмЂ IIа иеирЈптелБскЈК стаиЋ и обрате га у пламенЂ. Са осталммЂ свештенствомЋ похити садЂ КапистранЂ изћ града доле, и срединомЂ ужасне битке свонма у помоћи притече. Мухамсдг , кон се у обкопе повукао бмо, видећи подин ;ућш се кћ небу пламеиЂ изћ Азјв Т скогћ стана , похити сђ конаницима, кои су изшедшимЋ изђ вароши повратакЂ пресћћи опредћлћни 6б1ли , у помоћв, кадЂ се већЂ смркавати почело. Примћтивши КорвинЂ, да е Мухамедг обкопе свое остав1о, похити ове освои-

ти. У едномЂ тренутку бмла е нека частв топова закована, а нека на непрјнтелл управлћна. МухамедЂ е међутимЂ врло лако крстоносце уз610 , почемЂ су одђ самогЂ Капистрана на повратакЂ опоменћни бмли, и хтћо се у свое обкопе вратити , кадЂ му изнеиада, изћ собственогђ нћговогЂ обкопа, тапета на сусрћтЂ полете. Бадава е садЋ битку понаплпо , топови су ужасно бћснили међу редове Турака , кое пораздвашо и покваре, и Мухамеда принуде, безЂ обзира у пређашнБ1и станЋ повратнти се. — Као што нћки говоре, и сзмђ е султанЂ у овомђ сражешго рану на прсима задобмо. КорвинЂ разори непр1нтелБске обкопе, позакива топове, коа збогЂ наступагоће ноћи однети п|е могао и врати се као иобћдителБ тораЈествено у варошБ. (КонацЂ С .1 дув.)

ЦАРЂ АЛЕКСАНДЕРЂ II ЖАНЂ ПОЛЂ. У време великога Бечкога конгресса добмв РускЈи царЂ АлександерЂ, међу многима сваконкима прошен1нма, и едно одђ ЖанЂ Пола, кои е мол'|о, да му се изда зауставлћиа пенз1н. То прошен1в гласи овако: „УсредЂ преснинога времена, кадЂ е Ваше Величество обранителв Европе, као и пр!е ослободитеЛБ исте, и Вм одђ покровителн побћде постаете покровителћмЂ мира, долази мало едно дћло предЂ ВашЂ престолђ . Но како што духу »мв нишга велико, тако ни доброти иишта малено. Преко 25 година н самЋ радјо за Мусе и филолопго , кадЂ ми е еданЂ единми Нћмачкји владаоцЂ, пређашнЂш велик1и кннзћ одђ Франкфурта , године 1808-ме одобр(о годишнго пензио одђ 1000 Фр., да рођенога сиромаха подпомогие, коега тћло нсивило му е само одђ душе. После побћдоноснога узећа велике херцеговине, главнммЋ управителћмЂ одрече ми се , до вмшега рћшеша, продужен1в пенз!« одћ год. 1814. ЗарЂ ће вмсокп сагозници, кои су за Нћмачку слободу и Ићмачку науку скупа борили се, допустити, да се кназкеска подиора списателго одузме, кои е некада за Европеиску слободу писао , свога собствену предавши на коцку у руке вдноме Даву-у ? Л се овде обраћамЂ на срце Александра, иочемЂ в благоммсленО провидћнЈе башЂ у столћтно егонзма поставило лгобавБ човеческу на наивмнпб престолЂ Европе. ОбраћамЂ се овде на нћго†духЂ, кои духове заштићава, и кои, почемЂ никакво друго велико царство више разпростраилвати нема, него оно наивеће, безгранично: