Подунавка Београд

•V

138

Ал' е Дмитарљ вазда бистра глава, Проесапи умомт. и памећу, Онђ искочи острагћ за натане, Сбаци са се руво СрбЈинско, Па навиачи плетено катаиско; Док-в е Дмнтар-Б на се руво скуц'о, Нромеп о е хилвду чакшира, И голико шаренћ! долама, Сљ доламама плетенм ментева, И на псро толико чакова, врЂ ч Днитар1» лк>да надЋ лшдама. — . Лко нам'чв чакон'1» на обрве, На }скде помамна зкерава, Протури се крозЂ ту катанпо, И изиђе предт. свћтлога кралл: „Полант. буди пресв!втли& кралго! Д а пзиђемт. ТатарЈ на меидамт,, И вратимт. му жао за срамоту." То 6 кралго одвеКт. мило бшло, да с? циглбш одт. Маџара нађе И изађе иа мендант. ТатаЈ»у, Оит» му даде крал-ћвиш благослоВт,; „Пођи мудро и негини лудо!" Дмитар-Б му се до землћ поклони, Па онт. ватре Свомт. жераву даде; Скаче жеравт. као и помамант.; Два, три пута докт. игеравт. ускочи, Он ' б доскочи до свогт. душманина. Кадт. се оба оч'ма сукобише Татарт. наче 'вако бесћднти: „Чуешт. море хвалћнБпЧ Маџару! А тако тн твоега гоначтва, I Тако теби рука неусала, Добру конго грива неопала, И бритка ти саблн нерђала! Што те пБ1тамт», да ми право кажепгБ! Одт» куда си, одт» кога ли града, Са коегт. ли краи и краиие, Имашт. кога на двору твовму? Имашт> море остарћлу маику, Да е гонакт. могу потурити; Или лгобу скоро доведеиу, Да е узмемт., да ми лгоби лице; Оли имашБ сего без'Б заклетве, Да го узмемт. Фати за робинго; Оли имашБ ТБ1 брата млађега Да ми чини изметт. у оџаку? Све ми кажи, ништа неутаи, врт» тако ми вћре и ћиспета, Нр^е него одкиномт. тн главу, Радг, 6б1 знати, уцвилит' кога ћу, И ч!е ли опустнти дворе? —" 'Мудра глава мудро одговара:

„Волннт, буди црнБ1и Татарине, Волннт, буди на мо!ои бесћди, Кадт, ме пмташт., да ти право кажемБ: Н тн неимамБ двора ни дворишта, Нит' н имамБ куће ни кућишта, Пи у нћму остарћле манке, Да е Татар 'Б можеш -Б потурнти: Кућа ми в Турека н Угарска, А маиками кралго Владиславе! Мон Татаре, и отацт, н маик.- ! Нит' п имамт, лгобе на дворишту, Татирине, да ти буде лгоба! Лгоба ии « була и иадуиа, Гдћ на конакт. дођемт, на ноћиште; Иитн имам -б сего беЗ 'Б заклетве, Да тн Фати буде робпнћица, Сел ми е свака крчмарица; А ни млађегБ брата одт> менека, Да ти чнни измет-Б у оџаку, Братт, е мени свакш онан к»наКБ, С'б кнме могу руино пнти вино; Но самБ бећарт,, те ти бећаруемт., Нити маримт, што ћу погинутн, Болћ данас 'б славно на меидану, Него сутра срамно у сужанству. Но зашт' си се тако иагрдго II одт. себе чудо начишо, Мнидшше мене поплашити? Знашт, лн море, иезнали те лгоди, Л самБ вид'о и жива међеда, А некмолн ко;ку одт, међеда; И вид'о самБ и жива курика, Некамоли кожу одт> курика, И вид'о самБ и самлатјо 1и, На се гонакт, уплаш!о нисамБ. Но реци ми, ко ти -и на зеленку, Оли лгоба, ол' сеи, ол' шћерца, Да а знадемт, кога ћу уцвилит', Хоће л' 6 б 1 ти слика и прилика, Да бећару може лгобит' лице ? — " (Далћ слћдув.)

КАКО е КРИЈИКА ПОСТАЛА? Говори се, да су у стародревна врбмена ГОпитерт, , Нептунг. и Миперва , хотећи еданЋ одг. другога валлншМЂ се показати у створенк) какне зиамените ствари, свакЈи гишаособљ едно д].ло начинили. Шпитерв створи човека ст, пребистромг. свћсћу и пугпЈмт, срдцемљ страстш; Нептунт, едиоп, вола, а Минерва дом-б. Пошто су свакш свои радг. довршили , саставе 1И за«дно , и стану ж сљ милиномт, гледати, н