Подунавка Београд

139

сћ нБтвомЂ красотомЂ наслађавати се , дозшвагоћи све остале богове , да хвале и диве се тако прекраснимЂ предпр1нтјама. Између осталм дође ту и некш 6 огђ Момусљ, кои имађаше наиоштр1т паметБ и нанбистрји видђ, тако, да могаше, штоно рекну, и длаку у нету видити, и кои бћше осталмма одпећЂ мрзакЂ , ербо у свакои ствари , само ако 6 б 1 она кака†недостатакЂ имала , таковми одма примћчаваше, и премда е више пута свошмђ бистриномЂ и досетлБивосћу исправш бћш намћре и дћла божествена, опетЂ га е зато свакш попреко гиедао, и едва га е кадЂ кои двћ рћчи удоетоЈо . бмо. Ништа манћ чинећи се сада трима боговииа, да су нвшва дћла безЂ и наиманћгЂ недостатчића, позваше га кђ себи , и рекоше му: „Де садЂ, решетару, шта бш оваи путЂ могао рећи? НудерЂ амо, погледаи: ево човека, двора и вола. Шта мнслишђ , како судишЂ о овимђ стварма?" МомусЂ пошто 1И е помнг.иво разгледао, и, као онаи, кои при оцћнлванн) какве ствари свагда и цћлв , ради кое е саздана, има у виду, точно ш испнтао, мало иасм1н се, и са онбјмђ своимђ смћхомЂ доведе готово до нрости речена трн художника. СасвимБ тимђ подстрекавагоћи га они, и захтћваиоћи, да 1 имђ на свак1и начинЂ свое мнћнге саобшти, одговори: „По мо1ои паиети свакомЂ" одђ овм ваши художества по нешто оскудћва , и ни едно ше савршено , као што вм МБ1слите." — „Шта «? Шта е дакле казу.«?" — „Л добро знзмђ , одговори МомусЂ, да ће оваи човекЂ по времену имати живћти у садружеству грађанскоиЂ сђ другима лгодма ; и вб1 ћете видити , да ће онђ стг овммђ своимђ великимЂ разумомЂ и овима своима страстима послужити се, да подчипи себи ближнћга, прикривагоћи оно, штомисли, хитримЂ џ добримЂ рћчма. И зато 6 бј му п 6 бнј учин10 едно око горе на глави , а едно на прсима, како бм се могао нзђ нутра видити. Кућа иора сђ времеиоиЂ обмталигпте лгод!и 6 б 1 ти, кои будући онако устроени, као што а овога видимђ , н бм е доиста сђ колицама одоздо иачин1(> 6 бк » , како 6 б 1 се у случаго потребе могло утећи одђ злочеста сусћдства. Што се пакЂ нола тиче, имагоћи оне рогове на челу, допастће му се у мћсто орунпа ш .има се служити, знаите , л 6 б 1 му 1и го-подђ 04110 усадш бмо, како 6 бј могао добро видити, гдћ му вала убости." — Узавреше одђ нрости три бога збогЂ овакове примћтбе, МоиусомЂ иадЂ нбшвимђ дћли»1а учинћне, и безЂ далћгЂ затезана , ЕОпитерЂ га прогна сђ неба на землго , опредћлнв-

ши му ову за будуће нћгово обБ1талиште. Затимђ иало по иало уиножише се иа землви лгоди, волови и куће, и све се догоди, као што МомусЂ бћше предвидш. Зато ГОпитерЂ, позвавши га опетЂ кђ себи , рекне му: „Што е 6 б 1 ло , братацЂ , нећеио више споминати г Гм си већЂ видјо и познао лгоде ; н 6 бј желш, да на истои землБИ, на ко1ои си одђ пређе боравш као прогнанЂ изђ нашегЂ двора, сада будешЂ иао учителв, и наставлншЂ оне рађагоће се уиове , како ће поправлати свое ствари, у савршенство приводити художества , и на послћдку како ће цћо свћтЂ улћшнати.* Послуша МомусЂ , и узевши одма на*се видђ жене, да може болћ угодиги , сиђе на землго и даде се звати критикомЂ, наиполезншмЂ и наиблагородн10ИЂ госпођоиЂ одђ св1го , кое бмше ва землБи. Поче дакле она сђ добромЂ намћромЂ казивати: ово треба овако радити; ово н1е добро урађено; овде бм валнло деблго черту повући, а овде ову танку избрисати; овде треба ово састругати, а таио е нуисдно то и то измћнути тако. да проста н неотесана дћла човеческа мало по мало постадоше углађепа и добра, и цћо свћтЂ преобрази се , рекао бм да е се помладш. Ал' гдћ е срећн , ту буде и несреће ! брбо изишавши одиа затимЂ изђ царства Плутонова завиств, и узевши и она име критике, поче и уздужЂ и попреко блговати, и сђ таковомЂ милосћу и лгобани заедати , какову саио могаше имати стварв паклена ; тако, да з 6 огђ нћзина злословЈн и една и друга бћше свакоме досадна , и лгоди често узимагоћи едну за другу налазаху се, да су одђ обћ еднако исовани и грђени. Дотуживши Момусу овакова смутнн , закле се самЂ у себи, да се вишц иеће лвно пачати, нити дћла лћдска одкривеио решетати; и писа ЈОпитеру , да ће и у будуће дужностБ свон) одиравлнти, но само на ушима пр1птелн и онм лицвГ, коа неће вћровати злу езмку и зависти. Одговори Шпитерв: „Право ииашЂ: чини како знапп. да в наиболћ, но жао ми е, да нећешЂ познавати прЈнтелћ, ербо су безЂ ока." У Валћву. А л е к с а н д е р ђ И. Б а н ђ , Учителк.

П Л 0 Д 0 В И Ч И Т А н л. 1. П одђ тихоиђ , вћчито снћгоиЂ и ледомЂ покрБ1веномЂ, ирачномЂ, страховитомЂ и влажноиђ. стћноиЂ лежи страховита, сунцу и вћтру