Подунавка Београд

^ 1Н Д ^

•V 38.

С

• ... Београдљ 5. Септембра.

1867.

ДМИТАРЂ ЛКШИћЂ И ТРИ ТАТАРИНА КОДЂ БЛАТНЕ РЂКБ. (Дад-ћ.) КадЋ в рћчи Татарт. саслушао, Плану Татар'1. кан'да се поиаии, Бедев!н> беше разлотш, *у ова у вв1сину скаче, Па с' прикучи на билћгљ Нвшвћу, Трже Татарљ коплћ убоито, И баци га на Диитра Лкшића; Ал' в жеравт, иеидану навико, Онћ ви паде на преднн ко.гћна, Да сачува свога господара, Нопдћ звижну преко Диитра главе, И до полакЂ у земл!0 забоде; Баци копл-ћ Дмитар -б на Татара, Клону землни лгота бедев1и, Коплћ пређе преко Татарииа. Трже Диитарљ саблк> днмискпо, Трже ТатарЋ саблго староковку, 11а с' одоше сљ нмша ударати; Кудт. удара Лкшићт. Димитр1в '«УДЧ> УД а Р а снога душманина, Све одлеће стара међедииа, Међедина и сљ ш.омн вучетина, Ал' иу иемож' ништа наудити. К.УДЧ> УДара црнми Татарине, Кудг- удара Лкшића гонака, Туд' одлећу комади одђ чов, И понешто плетена гаитана; Ал' се в-ћшто гонакЂ одбрангое, БрИТКОМБ СабЛБОМЋ и ШИрОКИИЂ ШТНТОИБ. Бори ли се до два до три сата, Ни Татарин -Б Дмнтра да омаие, . Нити ДмнтарЋ црна Татарина. Али Дмитарт. вћшт' окреће саблвомЂ, ^0 Онт> превари свога душиапина,

Превари^га, укиде иу руку, Клону рука на зелену траву; Узе ТатарЂ саблго у шуваку, Па натера лготу бедев!го, Да б' жераву она наудила; Ал' се жерав -Б пр!е изправјо, Па дочека лготу бедевно, Десно 1ои е уво одгризао, И !ош' иало захват!о неса, А на вагн до четири вунте, Бедевш у крви огрезну, Вришти пуста кано лгота гун. Кад' то види црнћш Татарине, К му немож' саблвомЋ досадити, Баци саблго у зелену траву, Па одскочи ода бедев!в, И извади налу даницкиин), А на билЈ>гт» Дмитру рече стати. Дмитарн сиши помамна жерава, И рече му туда се шетати, Ако госи буде до неволЂ, Да се нађе нћму у иеволни, Па ом ћ стаде н^ћму на билћзи. Илану пушка а зрно проуи, Нитн Дмитра позаболи глава. Припаде сс црнми Татариие, Па побћже сћ иеидана гоначког-ђ, А за ићнме на зеленку Фата. Схвати ДмитарЋ шару са очима, Земл!.и клону, шарн оганв даде; 1)о в окомђ Дмитарт. наиенуо-, Онде га е зрномт. погодјо, ВишекЋ му в у леђа сасуо, А на прсн зрно нзтур!о, И са зрномЂ иешто поиекано, Чинимиске бћле џигерице; Сђ обе -и стране пенџерЂ отворго: Спред' му с' виде бћло џигерице.