Подунавка Београд

142

А острагу мастна ртеннча, И 10ш' кое пошироко ребро; Татарљ паде на землћицу црну, Татарт. паде а ДмитарЂ допаде, И шћеде му да укине главу; Познаде га црнвш 'Гатарине Па му стане 'вако говорити: „Тб 1 л' си Мито нда недопао, Тм л' ме Митре предЂ свћтомЂ превари, ЦрнЋ ти образљ бћ »о на дивану, N Ко што ти е данасЋ на меидану, На меидану међу дв'ш воиеке; Л непозва иа меиданЂ Србина, Но Маџара родомЋ и колЈјномђ, Што се хвале да за насћ немаре." Но му вели НкшићЂ Димитрје: „Муч' нелудуи, негуби памети, Тер' негради Раца одђ Маџара, вре ћу ти одшалнти шалу. —" Ал' му рече црнБ1и Татарине: „Бре аФеримљ ЛкшнћЂ Димитр^е, Буд' си мене на меидану изд'о, Ту при концу о пренари радиии., Знашт« ли море Дмитре одб Нкшића! Позно 6 б 1 те, да на се навучешт. Рисовину оли вучетину, Оли стару какву међедину, А по твохои на челу билћзи, И дебеломЂ твоме црномЋ брку, 1оштћ по твоимћ крвавимБ очима, А сувише по твоме жераву! Некмол' небБ1 по уплетницама, И по тврдомт. на глави чакову. Знаш -Б лн Митре, знашЂ ли душманине! Кад' си мене на жераву вјо, Преко равногЂ полк БечкеречкогЂ, Да неум'че н^ћму бедев1а, Не 6б1 тада н изнео главе, Онда самБ те добро утувт, Тебе Мито н зман Бранкопића, И са зматмЂ Бранковића Бавла. Но те братимтћ Богомљ истишемЂ, И кумимЂ те свет1емт. ИованомЂ, Кунемт. небомт., вадт. тобом 'б кое е, КуиемБ землБомЂ, подт. тобомт. кол е, А тако ти родила шеница, У полш тл стадо пробленло, А у двору чедо заплакало, Нескидаи ми са рамеиа главе! А проета ти моа крвца бмла! И проста ти мон Фата бћма! бднница врло добро мое!" То изусти па душу нзпусти.

НадЂ нбимђ Фата нде адикуе: „Ои шначе живђ те Богђ убјо! Десница ти усанула рука, Нзб кое си зрно изпуст!о, И десно ти око изкочило, Коимт. си га море памотр!о, 1оште твога отца жела бБ1ла, К«.о мене и могђ родитела." Кадт. е ДмитарЂ разабрао р-ћчи, ђнпи тамо до Фатиме дође, Ухватн е за б^елу руку, Па 10и турн бћлБш дувакЂ сђ лица, Зас1н се лице у Фатиме, Побратиме, кано нрко сунце, Ухватн га чивутска грозница. Л каква е Фатима ђевоика, Л каква е нда недопала,/ Ко-н вид10 на планини вилу, Ни вила 1он белћи друга Н1е; ђевоика е у кавезу расла, Кажу расла петнаестт. година, Ни вндила сунца ни м-ћсеца: Обрвице морске п!ввице, Трепавице врила ластавице, Чарне очи два дрзга камена, Бћли зуби два низа бисера, Образчићи бћли и румени, Башт. ко да су млекомт. налнвени, А ружицомљ озго посипани. КадЂ говори к'о да голубљ гуче, Када иде к'о да с' паунљ шеће. Докђ се сђ ФатомЂ ЛкшићЂ забавлно Жера†дође до свогђ господара, Ногомђ б !е а ушима стриже. Обазре се ЛкшићЂ Димнтр1е, Друг1и Татарг на НБ 'га удар10, Те га крза саблБОМЂ по чакову ; КаДЂ се ДмитарЂ виђв на неволБИ, Жераву се на рамена баци, Па поћера по полго Татара; Сустиже га краи Полбскз табора, Ману саблБОМЂ и осталомЂ снагомЂ, Колико га лако ударјо, Раздвои га на кошо ђогату, И ђогата иа црнон землБици, 1 оштђ е кало землћ захватш. (Конац-б сл1>дув.)