Подунавка Београд

ш

ходећегв се вобводу, побћде га, и цћлумузеилго на наиевнрћши начинт. опустоше. После краткогЂ времена, вративши се Хенрихг 1.084. год. нзђ ИталЈв и нехотћвши иаграду пр1лтелн свогђ Вратислава на дуаге време одлагати, закаже саборЂ у Маипцу , на комт. Вратиславу кралћвску круну своеручно у присуСТВ1Н) многи кнезова и прелата наглаиумете и одма заповћсгБ изда: да Полнци и Слезани годишп 1>1н данакт>, кои су донде цару плаћали, одсада кралго Ческомљ давати имаго. Изт> Мапнца врати се кралв Вратиславт. у ПрагЂ, гд1| га АрхЈепископЂ Гилбертг, , пои га е тамо пратјо, заедно са нћговомЋ супругомт. у присуствјго скупл^ногљ Ческогљ благородства торжествено крунише. Ово крунисанћ, прво у

С М % С ЗГОДНА ПРИМЂТБА. Човек-Б наручн у внћнжарн едну кш.нгу, што в гдћ у народу нашемЂ изишла , па н> чека петЂ до шестЂ мћсец!и, да, вишепут' годину и више дана, и текарЂ онда достави иу се сђ тежкоиЂ доплатвоиЂ. Н!б ли то убатакЂ напредка кнБижевности? Но, браДругови; кадЂ се онаЈКВБШЂ путемЂ промицат' не■ожено, небм ли мб! дрјгомђ стазомЂ ударили, да се кнђиге наше по свЉту разгласе? У Нћмачкоб кнвнготржтво дотерало се до великогЂ савршенства, но сасвимтимЂ има у Нћмачкн списателн и издателн обичаи, да они дга118 разашилго дћла нова на све гласовит!б новине н часописе свое, да се ту обнве, и тако 1 имђ се разчуе гласЂ по читагоћенЂ св^ћту. Па гашто се то небм увело и кодђ насЂ ? СписателБ или издателћ нашЂ нетреба на оваи конацЂ више него 10 комада, ербо ненмаио више новнна ни часопнса. Да те комаде новинарина разпоклони, заиста бн могао рачунатн, да ће му купаца намамити за наимавћ 1оо више, него бм обично продао. Па зарЂ небм то бвма користк и душевна и матер1нлна ? Раз- II ■мслнте, господо! — (И зђ Кола.) С И Т Н И Ц Е. * „Има ли јоштђ кон тако лћпа дћвоика као што сте вм, у овомђ мћсту?" запмта некш странацЂ ИР.>,Iш!-Ц"Цј, '' I" . ■"* ! Ј т I ..јјд

Ческон, бмло е сђ , неописаншмЂ весел1>м*& и наивећимЂ кликомђ народа прославлћно. Вратисла†е 10штт> 7. година после крунисанн свогт« као Ческ1и кралв ашвјо. Наслћдници н ћгови опетЂ су иосле само воиводе титулу носили до Владислава II,, кои е такође цару Фридриху I. нажне услуге, као и нћго†предшественикЂ Вратисла†Хенриху 1Л Л ., учииЈо; зато царљ, на сабору у Регенсбургу год. 1157. са согласЈемљ сабора, обнародуе Владислава и нћгове наслћднике торжествено за кралл Ческогљ и собствеиомЂ га рукомт. крунише. ВћрнммЂ ирјнтелБствомЂ освћдоч!0 е Владисла†Фридриху свого благодарноств за нолучеио достоииство. П. С товновићЂ, ПроФессорЂ.

Н Ц Е. едну госпу, сђ ко!омђ е иа балу играо. — „БлагодарииЂ ВамЂ особито за то пр!нтелБско разпмтавћ, одђ прилике 10 штђ четири или петЂ." * У еднои кш .изи, коа е ве давно у Парнзу нзишла, подђ икеномЂ: „Ри мђ н п1усђ IX.," стон, дв в папа едномЂ, кадЂ е нетко рекао, да Италш нзгледа као чизма, одговорго : „То ћемо гои иаиузу приковати." * У старо време обичаи имали су Грци , кадЂ човекЂ уире, да му по еданЂ сребрнБ1и новацЂ у уста иетну, и сђ нбниђ да га завопаго. Ч иновиикђ нвк1и, саставши се сђ некнмЂ КииическимЂ философомђ, рекне му: „Л се чудимЂ твогои памети! тн толиве учншЂ, па гоштђ виднмђ , да ннси стево еда†сребрнђш новчићЂ, сђ коинђ ћешЂ се барЂ укопатн моћи." „,,Ха, х., ха!"" сиегоћн се одговори философђ: „„зарЂ тб! незнашЂ, да ко ништа неиа, ништа иу се нн одузети немоше." СветоликЂ БезкоспћЂ.

НОВА КНБИГА. Коло. Члаици за литературу, ум$тиостг> инароднип животт,. ВредникЂ-. Станко Вразг. ћ"нг>ига\'. !Ј Загребу. ТискомЂ к. п, народне тискарнице дра. Лшдевита Гап 1847.— (Латинскима пнсменима.) На 8 -ку, стр. 92.

УчредникЂ М илош-б П опови К ђ х .,. . . ' . Издаио и печатано ј ii р а в ите л с тв е <н)Ф$! К п е ч ат н ■> н у Београду.