Подунавка Београд

158

Читавши, осимђ горенаведенш огиеда читана, више глава изљ Евангед1н и Апостола, наилаз10 салш на слЕдумће рћчи; као: тлкс(е«тако" ђе; ндпокомк = напаконх., наипосле; Кристг>ск; роиство= рођенћ; ШсипгЛосиФЂ; пгЈкт. « простх. народљ ; кдди = гдћ; Скровишфд » благо, сокровиште; л\г!ро = миро; воинике = воинике ; дгЈш:! дитфевЈЈ« дктетову ; и вгЈдгЈкТ одк Богд ндвшифенк а навЈјштенЂ ; пришддши = дошавши ; х °Ч 1€С6 = хоће се ; говорефи = говорећи; свитд = халвина; оводле» Сносити); лдчднв « (?); цриквд* црква; всдки ветегв*сваку болеств; кдинске дежеле« Шдеиске државе; посести землк ; дондеже; здчв = зашто; лкви искнрднигл твогд = искренога; дитцд шцл Вдшег; С"лнце = сунце; свршен7,5(савршенЂ); хлив^хлћбЂ; нитд нихк « питдетг. их«; крипостГ ^чинисл\о« добродћтелг« учинисмо. Иреведенг. е пакљ новми завћтЂ оваи, као што се зна, у оно време зато, да се реч -ормац1н, одђ Лутера започета у Н1 >мачкои , и у Шжно-СлавенскимЂ краевима разсее и распространи, као п1то се то изђ предговора види. Па кое изђ обзира овогђ , кое пакЂ и наивише, коимђ су се говоромЂ ти реФорматори цркве у Шжно-СлавенскимЂ краевима служили, да ш Срби, Бугари , Бошиаци , Далматини , и Хрвати и Краинци разуму, вредно е особито у садашнћ доба, да се зна, када се о томе мб 1 сли, говори и пише, да се међу нородомЂ реченш земалн еданЂ кнвиЈкевнмВ езмкЂ уведе и овмиђ после да се пише. Новми завћтЂ на истми езмкЂ преведенЂ и у Тубинги: део првши1582, а другш 1563 печатанЂ глаголБокимтз пнсменима и посвећенЂ Императору Римскомђ , кралт УнгарскомЂ иЧескомђ , Максимил1ану II., налази се у бибијотеки епископскои у Загребу. Као преводителћи су подписани осимв вишепоменуте троице и неки ПримусЂ ТруберЂ КранацЂ. У библштеку Лицеума у Лгоблнни , кои се у истои згради , гдћ су све школе, налази и у котои много хилнда кнћига и у више соба сложенш има, свакомЂ е лгобителк) читана доћи слободно. Она е одђ 9 до 12 пре, и одђ 3 до 6 сатш после подне отворена. Г. Г. Чувари библштеке радо показуго редке кнБиге и рукописе у нвои налазеће се; штета само, што библЈотека та списакЂ кнБига свои 1оштђ нема; ал' ммслимђ , да господа, о нбои бригу водећа, добарЂ списакЂ направши намћраваш , и сматрагоћи иа НБииу ревностБ и окретностБ у томе послу, они ће списакЂ таи скоро издати. I. Г.

ЖИВОТЂ НАРОДА. (Дал&.) Ако дакле сурова та нападани изузмемо и текЂ као припадностБ у исторш сматрамо, то намЂ остаго шштђ народи племена СемитичкогЂ и Индо-ЕвропскогЂ. Та два племена сачиннваго праву и властиту истор1К» човечанства. КрозЂ нби се (као што рекосмо) протеже нитб разв1лна лгодскогђ . Народима овб ! племена имамо за све захвалити, што нам -б е у животу лгодскомђ дотекло. Ови народи су едини, кои уредно устроене државе имаго, безЂ кои се истор1л ни помшслити неможе. Дћла нБиова дћла су обшта, човечанска. Но нетреба ово на криво разумћти т. е. као да су ти народи и осимђ држава свои за друге старали се, нви кђ себи привлачили, и нБима своа даваии своиства, редг., законе, наусе и т. д., него народи ти сами су за себе радили и разв1лли се; а оно што е у нбимз 6б1ло чисто човечанско , само е кђ другима путЂ себи ирокрчило и кодђ нби се удомило. А то се на многоразличнши начинЂ догађало. Ево пеколико примћра изђ истор1е, како се таи преносЂзбв1вао! Римлини се стопр†онда упознаше сђ ГрчкимЂ животомђ, сђ нБиовима знаностима, умћтностима, кадЂ су већЂ завладали бшли землБомЂ Грка. А Римлани опетЂ сами, камо годђ допираху, подђ побћдоноснмиЂ своимђ мачемЂ у земић освоене уводише и свое законе, кое су пр1е тога сами одђ Грка добшвали. Потонћ сликарство Грчко , кое се у Бизантинскомђ царству развило, пренели су западни Крстоносци, ЦариградоМЂ завладавши , на западЂ, а оно наипре у Италпо. Германи нузЂ ратован1. расширивали су Хриепннскш законЂ међу народе надвладане. Славени су сами у ЦариградЂ шилали по учителћ Христјанства и преводителћ светогЂ писма. ТаковшмЂ да1.-ле начиномђ све , што се годђ у човечанству красно и изврстно налази, само се одђ себе расшируе, па зато ни еданЂ народЂ, имагоћи што у себи велезнатно, неима нити може само за себе иматн него постае обште благо св1го онш народа, кои постану участници вћипегЂ игивота лгодскогђ. (Дал^ сл1здуе.) Р У ■ П А II А Р У К А в У. (Продул:енш.) КадЂ се е доволбно већ7> обогатп) 6 бш, престане .трговати и даде свое новце на добра