Подунавка Београд

159

мћста гшдђ малБш интересЂ. — „Вм сте будала," говораху му нЕгови пр1нтелви; „ни четрдесетЋ и петт> година честито, па већт> смирити се! Тект. садт. могли бм велике шпекулацје чгинити , вм имате за таково пхтогодђ ' и искуства и средства ! " — „Оканте се лгоди!" говораше Мартинв; „н хоћу садт> мое стечено да уживамљ. ерт> 1оштђ могу зубима гризти." МартинЂ е 6б1о , као што смо већљ напоменули, врло богатт>, па опетЂ е обмтавао у еднои малои грађанскои кући; нос10 се просто ; ше држао кола и конћ; ше давао части — свак!и е маисторЂ у вароши више тропно него онђ . НапротивЂ, кадЂ се ућуди, а то е бмвало чешће, чин10 е сиромашннмЂ лгодма велике поклоне; }кеН10 е и удавао о свомђ трошку младе лгоде; искуплЂивао е сђ великимЂ сумама вћште грађаиске смнове изђ воене службе; или е плаћао адвокатима, да права онм особа заштићаваго, кое су му сасвимЂ непознате бшле. Тако се мћшаше у туђе послове, арчећи много новаца. „Вн сте будала , " говорили бм му нћгови прјнтелБи; „вм незнате шта да започнете сђ вашимђ благомЂ. Та направите барЂ себи кућу. Само се покажите , пакЂ ће прве Фамил1е ове вароши, и наиважнш дворани ваши пр1лтелБИ бмти. Желите ли каковми чинђ или благородство ? А когђ сте андрака тако богати ? Та заиста не за те Фукаре, сђ коима се мћшате?" „Маните се лгоди божи!" говорјо бм МартинЂ; „н самвЈ сиромашн1и нег' што вм ммслите. Ни една пара ше ми за разбациванћ, ерЂ су ми новци одђ велике потребе." „То Н1е могуће! та вм имате приходанагодину барЂ око тридесетЂ хилнда Форинт1и?" „Истина," одговори МартинЂ, " ал' одатле треба ми за мое домоводство две хилнде Форинтш, а остало принадлежи онмма, кои доста немаго, Богђ ме е поставш за старателн добрм лгод1и." Жена Мартинова умре у еднои години сђ два прекрасна дћтета одђ еднаке болести. Мартинђ остане опетЂ самЂ. Хтћли су га тћшити. „Оставите се," говораше јимђ онђ. „л нити самв тужанЂ иит' весео; већЂ духовно много срећнш, него пре. СадЂ живимђ у два свћта. Жена и дћца мон принадлеже ми свуда као и а нвима. Кои сврхЂ наиузвБппешегЂ, што животђ рађа, утћху иште, таи е само зато неутћшанЂ, што скотђ н1е. Молимђ васЂ, немоите се са мномђ титрати, нетћшите ме."

О Л У И Н А. Смртв нћгове жене и дћце учини му свћтЂ празанЂ и животђ скучанЂ. Н1е имао никога свога. Доста е путји путовао да се разгали; то му е нешто помогло. Излазш е изђ писарнице свое више пута са сузнимЂ очима. Тада бм га нћгови служителБи и служкинћ сострадателно погледале, ерЂ су га сви као отца радо имали. „Дћцо ! имате право што ме жалате. Л то заслужуемЂ. Но немоите ме тћшити. Сажалћнћ ми е нуждно а не утћха; срце мое дае ми такову болћ него вб1 ; човеч!го тугу, губитакЂ лгобимаца свои, загладиће време; досадЂ 1 о.штђ ше ништа поправило." Осећао е, да бм му разсеннћ добро чинило, зато е посћћавао сва мћста око вароши. Ишао е по свима увеселителнимЂ пгетннма и забавама. бдан -путЂ и у звћринлкЂ. Миогочисле: ји народЂ врв!о е по трави, као што е обично, кадЂ е лћпо време у лћто. Но радостБ ову растера непогода, к0106 е страховита олуина предходила. Вв1сока дрва лголлла су се сђ великимЂ шумомЂ тамо амо ; дућани се позатвараго; шећерше покупе разређенми еспапЂ; музика занћми; играчи се разбћгну. МартинЂ остане покраи рике вћтра и вике лгод1и споконнђ . Ово позор1*е увеселлвало га е. Широки путови остадоше пусти ; а вјори подизаху читаве облаке праха у вмсину. МеђутимЂ дође и млада киегина Милка сђ едие стране. Неколико углађенБ! коморннка сђ нБоме , меколико ОФицира за нбомђ имали су муку, да вмсоке перннице . нбиов1>1 збешира проти†нрости вћтра чуваго. На еданЂ махЂ стиже и нби олуина. Покривало младе кнегинћ одлети у воздухЂ. Поплашено пружи руке за однешенБШЂ украсомЂ. Покривало застане на врху едне еле као паучина. „Даите ми мое покривало ! " рече кнегинн: „даите ми га натрагЂ! Л га морамЂ добБ1ти. Мати ми га е о новои години поклонила. Оно ми е одвећЂ драго." Господа држаху са свомђ снагомЂ свое ве-! лике шешире и вмсоке пергшице, да 1 имђ вћтарЂ неодне се , погледагоћи горе и сажимагоћи раменима. „Л га морамЂ опетЂ имати , па ма овде погинула; нећу се маћи одавде, докле га недобм6 Мђ !" рече кнегина са очима , пунима суза. Господа гледаху у великомЂ недоумћнш на врхЂ ВБ1соке еле. бданЂ е уздисао, друп"и се за