Подунавка Београд

166

наивеће важносгћ, Нити бм се требало плашити, потраишванћ предузети у тако огромномЂ брош акта. Ова су зато толика; ерт> су писма СВ1И) постонв*н?н надлежателства суштествовавше републике у едно сабрана. Ал' онаи, кои бм за Србску исторјш податке траж1о и пребирао, треба да еамо претреса акта, принаДлежавша кђ Дуждовои канцеларји и одћлешго инострансл д ; ћла и трговине: особито одђ год. 1000 па после до 1500 год. после Христа. У Милану има две велике библттеке: Ам®рос1анска и Брерска У првои има едно руиописно ЕвангелЈе Славенско сљ КириловимЋ сломима на 8-ку лћпо писано ; ал' се оно налази у едиомЋ стакленом1Г [саидучићу са осталимЂ врло редкимЂ рукописима, као што е ВиргилЈева Енеида, рукопиев принадлежавшШ пћснику ТалЈанскомђ Петрарки , на коме е оваи своеручно на краго билћжке различите ставлно. У библттеки Брерскои нема никаковми рукописЂ Славенскш. I Г.

Ж И ВОТЂ НАРОДА.

(КонацЂ.) Све дакле, што су годт. народи ови (ИндоЕвропски) учинили, и у чему таи чистолк>дс1л 'и животђ стои , описуе исторјн , наука лгодскогђ живота народа. Истор1н дакле има све оно потанко разложити и покаЗати, сђ какове е низине човечанство до вмшегЋ се узпело станн, кои су то бмли народи, и како†су део у томе животу имали, сђ каковима се запрекама борили; едномЂ рћчи : кои су народи дћловали (духовно) и шта су произвели. И еданЂ единии погледЂ кадарЂ е увћрити насЂ о грднои промћни, кон се до данасЂ у животу лгодскомђ догодила, т. е. кои су одђ првогЂ ночетка кораци до.данасЂ учинћни. ЗадатакЂ е истор1е , све то потанко разложити и представити, нарочито : каКОВВ1МЂ е начиномЂ нижш степенЂ развитка лгодскогђ на вмш1и домашјо се; како е таи човечанскш развитакЂ по реду пролаз10 крозЂ народе; како е еданЂ народЂ на он<»мђ мћсту, на комђ е другш пре нћга заостао, дћло свое започинло и продуж !о. •— У Ас1и и у обште на истоку човекЂ у свакомЂ е обзиру робЂ, бмло то у огледу вћрозаконскомЂ , државномЂ , дружтвеномЂ, или домаћеаЉ. У Китаго (Чини), Индш и Пер-

С1н призива и обожава човекЂ моћи природне, кланн се и пада предЂ нвима, рћчи: онђ е правми робЂ природе. У обзиру државномЂ (политичкомђ) такођерЂ н1е друго него сужанв, робЂ свога владара , кои сву моћ& има, управллти и господарити особомЂ и ДОбрОМЂ НћгОВММЂ по сво10и волви. У дружтвеномЂ пакЂ обзиру разставллго човека одђ човека тако зване касте, у кои в човекЂ већЂ одђ саме нарави на едно станћ осуђенЂ или прикованЂ. Кодђ Инд1ннаца ше дозволћно одђ ниже касте човеку ни изђ куће изићи, да небм тимђ одђ веће касте кога очнма или другимЂ чимђ позлед10. У кругу домаћемЂ влада таково исто робство у овомђ источоме свћту. Свакш е укућанинЂ робЂ свога старћшине, а понаивећа робкинв еств жена. Узимагоћи то све у сравнвиванћ и у истомђ ЧивутскомЂ свћту влада 1 оштђ строга и робска оданоств, и ту Лоштђ човекЂ на землго падагоћи предЂ Богомђ пузи, и владару коиачно се одае. У Грчкои, на землви Европскои, починћ текЂ права слобода у свакомЂ обзиру. Грци, истина свое богове поштуго, али се ипакЂ слободнЈе предЂ нвима мичу, дапаче доста путјН и шалвиве и смћшне ствари о нвима причаго и приповћдаго. У обштинама (државица Грчки) укидаго Грци деспоц |'е и уводе слободнмК редЂ, у коме свакш онаи слободу ужива , кои по обштини кђ нћму припада. У" дружтвеномЂ кругу влада слободно обштенћ, исто тако и у домаћемЂ сло 6 одн 1 имђ духомЂ дишу. Истина, да 10 штђ ни у вћрозаконскомЂ обзиру праве слободе неима, но нити е у обштини има, ербо го и ту само грађани уживаго , кои при свои сво10и слободи читаве гомиле Илота (робова Грчки) око себе сб1нго. И жене доста су строго у кући одцћплћне одђ госиодара т. е. мужева свои и т. д. Одђ туда се види , да Грчкш животђ, бмо онђ ма како красанЂ, за угледЂ праве слободе узети се неможе. 1 оштђ више развило се човечанство у Риму, гдћ после силнм и дуги ратова задоб^е вћрозаконЂ наипоеле подпуну слободу, вћрозаконЂ т. е. ХриСТ1ННСК1И, кои свако и свеколико робство укида , и насЂ учи духомЂ Божшмђ владати надЂ робомЂ. У вћрозаконскомЂ обзиру ХриСТ1ВНСТВО тимђ ученћмЂ укида робство, почемЂ све лгоде за смнове Бож 16 проглашуе, и зато никакова пузенн предЂ Богомђ нетрпи, већЂ свакоме налаже по волби нћговои владати се, т. е. по волви властитогђ духа лгодскогђ. У државномЂ и дружтвеномЂ обзиру налаже се, да св>«-^-обште лгоди себе сматраго за ближнћ свое , сђ чимђ св