Подунавка Београд

167

иеђу лгоде лобавБ и еднакост& утеиелгов. Христјннство дакле ни подљ каковим -ђ именомЂ „касте" не г^ни чимћ у обште човека слободи. Па као тто свуда, тако и у животу домаћемљ уводи Христ1анство слободу , ербо уводи едиоженство, а сђ нвиме и слободно споенћ , те тако на томђ темелго жену одкуплива, дашћи 10К право, бмти и звати се супругомт.. Истина е до душе, да тштђ дуго погански траго обмчаи, скривени подђ сунцемт. вћрозакона Христ1лн•скога. Истина е, да Христ1ннство давно се у затворенима само храмовима озивлћ ; ербо као што свуда, тако се ни овдћ немогу на еданпутљ промћнити све старе наваде и обичаи, већЂ мало по мало. ПоредЂ свега тога Христ^ннство и неосћтно у ишвоту дћлуе и изђ храмова мало по мало и у зкивотђ прелази. Огромне е промћне Христ1ннство у животу народа већЂ произвело кђ добру и напредку читавогЂ човечанства, ков само слћпЂ увидити и припознати кадарЂ н1е. Ово напредованћ истор1в, ово преображаванћ живота народа, сматрагоћи га сђ вншега гледишта ХристјннскогЂ, сђ коега се зраке просипаго на сто хилада страна, ово (реко) напредованћ истор1е напредуе еднако , и напредоваће докђ буде свћта и вћка. Народи, кои су по овои стази већЂ ходили, есу поглавито народи Романски и Германски, подђ коима е у животу, истина, оне праве Грчке хармоте нестало, но коа ипакЂ ше изђ свћта за навћкЂ изчезла. Многи нашегЂ времена са жалосћу гледаго на онаи вћкЂ. ПоредЂ свега тога силу смо опетЂ други добара на мћсто онога прибавили и стекли. БезЂ напредка и задоволлванн нхе нигда свћтЂ бшо. И тако времена све болн и боли кђ нама се враћаго. Иза народа већЂ споменутм, по геограФичкоме положаш, слћдуе народЂ Славенсми. И зато кои познае течаи духа у <>бште, и познае га посебно у онм народа (Германски и Романски), таи ће и о нћму (народу СлавенскомЂ) знати штогодђ духовно загуднути и пробесћдити. Да будућа истор1н одђ нћга нешто очекива, о томђ већЂ свака сумнн престав. Лгоди често говоре: „Еи стара времена, вм златна и блажена времена! гдћ сте садЂ ? Сада у свћту само зло влада ! « Изречбу ову исгпрјн сасвимЂ опровргава, кон насЂ учи, да су одђ некадЂ времена увћкЂ гора владала, а да у исторш увћкЂ краснш и задоволвнш свант,иваго дани. БеЗЂ зла ш« никадЂ свћтЂ ни бмо ; али у

добру тврда стои вћра, кои се у духу историка 10ШГЂ у лсн1ГО претвара свћстљ.*) РУВА Н А РУКАВУ. (Продужеше.) Благое се томе зачуди , но опетЂ нхв бмо радостанЂ, што има толико иоваца. Устрои свов домоводство. СвакогЂ мћсеца морао в & своимђ трошковима рачунЂ давати. МартинЂ е здраво на нћга мотр10 и другима препоручивао, да на нћга мотре. Благое живјо е сиромашки као каковми тврдица, а гди е помоћи требало, ту е бмо штедарЂ као као каковми кнезЂ. На свршетку годиве претекло му е сто двадесетв талира. Те е морао подђ интересЂ дати, затимЂ доб!в опетЂ четири стотине талира. Тако е ишло до двадесете године. Мартинђ пошлћ Благол у свеучнлиште, придода му 10ШТЂ нешто новаца. „Твое тћло неучи ни на што , смне мои , " говораше му МартинЂ, „али што е пристоино и нужно немои му одрицати. ДобарЂ вћштакЂ мора имати и добро орудјв, безЂ тога е самЂ невћжа. Тћло е орудје; и вћштакћ е безсамртна душа. Нго усавршенствуи! Ж ивотђ е кратакЂ; онђ е школа. Изобрази твои духЂ; мм незнамо, што морамо учити. То ћемо у вћчности заиста дознати , гди ће насЂ отацЂ за већш посао употребити. — Л ти даемЂ за три године, кое ћешЂ на свеучилишту провести, приличну сумму новаца. Тм ћешЂ н) требати. Тм морашЂ у наиболи дружтва одлазити, у сва, да свакоике лгоде познашЂ; ал' и одђ хрђавм иемои бћгати; тв! 1и мораџгн све познавати. Ако будешЂ слабЂ и невалио, то ћешЂ пропасти. Ако будешЂ доста крћпакЂ, то ћешЂ се надЂ свима добротворно узвисити. После три године стараи се, да комадЂ хлћба самЂ себи заслужишђ . Онда ти недамЂ ништа више." Рупа на рукаву. „Л самв богатЂ — што свћтЂ богатммЂ зове," — продужи МартинЂ своВ разговорЂ далћ: „богатство само по себи неувеселива ме , ерЂ мени мало треба. Н сђ манК новаца живити могу, него мои слулштелБи. Нашто ми дакле новци ? Но то ме увеселнва , што самБ све соб-

*) Оваи чланапгћ, као што смо већт> у почетву саобштаван^говогт, нанели, накађенЂ в изт, IV. кићиге Кола; но оригннаиЂ в нзншао у Сдовенскниг Народннмг Новннаиа, нов в Учредннчество Кола пропу тидо калатн. У.