Подунавка Београд

168

ственоит. мукомћ и на поттенЂ начпнљ стекао. Моме новцу Н1е крвљ и суза туђа прилеиићна, већт» само мои зиои Ово су наивеће духовне радости: д1злтелноств у великомг> и маиоит>, невиностб, све е друго више и.ш манК лјдостб, или скотство; н. пр. честолк>б!б, женолгоб1е, себичностБ , властолк)б1е , гордоств , завиств, мрзостб , вћрогонеме и тб ^ мђ подобна. Запамти ово, Благое: силно дћиствовати, ст> невиносћу, у великомБ и маломЂ, то е правБШ и чистши животљ духовнБхи. Непрезири ништа мало као маловажно. Вогђ ше ништа маловажно створ1о. И нћ гово зрно песка као и нћговг. црвт. есу велики."

„Н сам&тедобро воспитао. Т бј си бмо дивлћ но снажно растћше. Садљ имашЋ двадесет-в годнна , возрастЋ, кадт> се у човеку анђ»-о са скотомт> бори. Да богт> да, да анђео поб1>ди!—• Наиире воспитава се човект» као раеткше , после као скотг>, а затБЈмљ као анђео. Многи немогу далћ дотерати, него до изученогг> скота." „Но скота нетреба презирати. Изђ нечисте землћ кл!н сн1>го61.лбш крннЂ. бдна маленкоств покаже ми праввш путт>. Л научимх. шити, к тимт> постанем1» богатт> човекљ." (Далћ сл1;дуе.)

С М -в ДОПИСТ ј ИЗТ» ВАРП1АВЕ. (Конацг.) Дружтво исторгв и древностш Руски при универзету Московскомт. не престае издавати дћла свон подч, назмпоиЋ: ЧтенГп. У нћнма нам-ћ се доноси богатми иатер ^алт, за Руску истор1го и древности. Руско географшско дружтво такође неутрудно се занима ученимт» дћлима по својои струци. Оно е сада предузело израдити Руску геограФ1иску терминологпо. Сва ова извћстЈл одт» части могу Памт. показати , како се у нас& силно разв!а духовнБЈи животт.. У обште наша кнћижевностБ находи се у цв-ћтак>ћемЋ стаик), особито белетристичка. У наст. издае се :иного журнала, изилазећи у мћсечнииа кнћнжицама, кое се већом-ђ часћу састое изт. 25, а и изљ зо печатаив! табака! — Лк>бавћ кђ читанш чрсзнмчаино се распространила у публики, у последн-ћ време, а и међу самБ1М1> простммт. народомт., за кои се такође издаго кш.иге за читан-ћ. Међу овима осо 6 б 1 то в знаменито : „ СелЂСкое Чтеше ," кое издаго болви вашн списателђи. О дђ нћга се прода 15 .ооо истисака! Бто каква е наша манка — Русмн Православна! — Жалоств е, што е она до сада бБЈла за западну Европу — 1егга шсо§п11а. П. Д. АНЕКДОТА. Кадт. е одлазјо еданч. военћш полкђ нзт . неке варошице, усмотри капетан&, кои се е строгости вое-

И Ц Б. не дисциплине придржавао, да му едант. добошарЂ н!в добовао, н 4 заповћдн подНареднику, да га о узроку изв-ћсти. •—■ Поднаредникт. запмга добошара, зашто онђ не добуе? На кое му истб1и на уво прншапне: „Л имам -б два патка и едноп> ћурка у момђ добошу^ и ћуракт. е за г. капетана." — Кадт. му е оваи изв-ћст!в однео, повиче: „Нека ђаво носи тога хулго! Зашто непрвзна, ла « врнв-в? Н не захтћвамт., да мои воиници свов дужноств испуннваго , гдћ у станго нису." СветоликЂ Безкоси ћ ■»>.

НОВА КНБИГА. V Зимзеленг. Србско - народнип мИсецословг за годину преступну 1848. За изображеие свакогг стаШ1 уредго и издао Александерч, Лндрићг. III. еодина. У Суботици, у штампарш Карла Литермапна. — На 18-ни, стр. 192. Ц^на: 20 кр. ср. Одђ св1Н), што данасЂ валендара нмамо , слободно можемо рећи, да нам -Б в ован нанболђш, сиатрагоћи и унутфашнБЈи садржаи н сполвшнбш изгледт. н -ћговт.. М б ! га читагоћемЂ свћту Србскомг. наисвесрдн!в препоручувмо. — Добмти се може у Веограду кодђ трговца Милутина Радовановића и кнћиговезца Лудовика Вннклера. Изт. внутрености пакЂ тко бм желјо узети, има се на Учредника овбј лнстона обратити. Тко 10. узме, добћтн 1. кнвигу бадава.

Учредникг. Мнлошт. Поповићг«. Издаио и печатаво у Правителствеиои Кнквгопечатнки у Београду.