Подунавка Београд

186

лази, у комђ у кивигама јоштђ н!е определћна. Ви сте попо нашг наслкдпипЂ т. е. вм иасЂ попо на добарт. пут&, на добарљ трагт. водите, на добро научавате, ма добре слћди упућуете. Дакле сл-кдг* путљ, трагЂ ; изсл-кдоватв* истраживајЉ , испмтмванћ и т. д. 2. 3.) На 2. и 3. загонетагЉ имамо овопримћтити, кадЂ самв изтраживао Србско и Иллмрско име, а н самв са«о то едно пмтанћ по .10ж1о: треба ли да се Иллмрима пазивалш, изђ овб1 узрока: а) што нико кодт. насЂ не сумна да смо Срблви, даклелЈЂ тако што ни пмтати се ие може т. е. кодт> наст.. б) Што намт. се Иллмрско име намеће, даклемт. тога ради таково пмтанћ одћ само себе постав. в) Што кадЂ докажемо, да не треба, да се Иллнрима назмвамо, само по себи иде, да треба да се Србима именуемо. 4.) Ко неразуме народне пословице, томе се оне тежко истолмачити могу. Мм смо рекли: реци попу попг а бобу 6о6ђ , кое значи : кажи свакомт. свое име, а не прекршћаваи га по твоши волби ДаклемЂ реци Срблвину СрблћинЂ, Немцу НемацЂ и т. д. а не другчЈе. То е, ммслимђ , тако асно, као Моисеова купина, у кокш е оганБ живбш горео. После толикогђ преметанн и свађе о речма, едва се спусти мудрми испмтателв, да каже о ствари , што оће. Онђ даклемЂ вели, да се о свему, што 6б1 доказало, да треба да се Иллирилга иазивало , одђ сиисателн, као : Бонфшпл, Бедековића, Биашковића, Катанчића , Керчелића , Долчил , Апиендииа , и Швеара и осталм известити и поучити можемо. Иама истина, у Свеучилишту до тога ше бнло , нмагоћи друге предмете предЂ собомЂ , но начудити се неможемо, што г. испнтачЂ какве таке доказе , изђ реченн списателн не наведе, да нзсђ увери и убавести, да смо Иллнри. Мм смо у доказн наши списателћ, коиико смо могли старедодирнули, а нов1е употребили и у нвима ништа о изворномЂ и и ст ини то м ђ Славенству првобнтнм Иллмра нисмо нашли Но овима , требало бм да покрмвенми мудрми Г. страшно до живца замери, и пребаци, што ни су тели , или умели или ни су могли, тако славне и темелБите сгшсателћ вредно уценити и употребити у тако важномђ испБ1-гу: о славенству Иллмра. Ако су и ови предречени, и одђ насЂ употреблћии едне и исте изворе имали, чудити е се, што су размнмоишли се у суду свомг. А чудноваго бм бнло и рећи, да ш ни су познавали и по вредности употребили ; а наичудноватје бм бнло, утврђа-

вати, да су ш по ч1ои волби, и атару судили.Списателви даклемЂ одђ насЂ слћдовани и уваЈкени, веле: да стари Пллири ни су били Славени, а мн додаемо , да нетреба да се Иллнрима назмвамо. Но ипакЂ кадЂ намЂ Г. поменутћхи само едно писмо или повелга одђ Теуте или Вардилеа, ил' Генфн наведе , и нвиова имена протолмачи, па славенство нбиово тние докаже, обећавамо да ћемо сви листомђ , као Русеи у мору п!то су се сви иа еданпутв покрстили, поиллмрити се. К' свему пакЂ томе, што е досадЂ казано, да Иллмри нису Сланени, и к' свима списателвима, кое смо долко употребили, доказмвагоћи и доводећи, да Иллнри нису Славени, ево шштђ додаемо и речи сдногђ МађарскогЂ патриота, кои о Срблвима пишући , овако у преводу слови: „ Изб свега доказуе се такођерЂ, да се оваи народЂ (србсквш или рацкни) сасвнмЂ неосновано Иллнрима назмва, ( одђ Немаца и другн туђина) будући да су Иллмрску др;каву (у римскомЂ смБ1слу) коа се одђ Истра , до данашнК Албан1е, дужомЂ морн ЛдранскогЂ распростирала , разни народи Славенски; као: Хрвати, Далмате, Бошнлци, Срблви и Бугари разрушили до конца, тако, да ши е и име едва остало, што ввшге незна се ни то , каквми е народЂ и кои е иегда ИллмрскммЂ езмкомЂ слуЖ10 се. Иеможе се дакле никоимЋ начииомт, рацкип (Србскни) парод в, кои в ваистипу славенскии, Иллирима имсновати. Ако бн пакЂ назм†оваи, некоимЂ начиномЂ тели употребити, то бм пре пекако Хрватима и Далма гама, кои иллнрске негда предКле обмтаваго, приличило. И по моме смишллнњ , морало в старо пемачко попечителкство (министеретво) изг врло важни политични узрока оваи народк Иллирскилгг, именовати. и Ако ти узроци ни су други 6 бјли , а оно су по нашемЂ маломЂ ммшлћнго ови : Римско-немачко мииистерСтво, (а и римска богомолвска столица у Риму), ше марило за славенске народности, но за землћ, цое е тело приевоити и одржати; и ползе, кое е тело изђ тога имати. Доказугоћи дакле нама , и именугоћи насЂ Иллирима нвли нама, да треба, да му се са свммђ покоремо; па да и обмчае и обреде иаше Славенске, нћму по ћуди изменемо и пожертвуемо. Шс пос !и8. Туе ЧВОрЂ. Далћ мудругоћи вели Г. у Зори : Зашто непокажемо ми споменике и т, далћ. Чудно зактеванћ. Далћ вели: да е Србска разваиина Србица у Тессалш, но да го ни су предци овм са-