Подунавка Београд

187

дашнви Србалн звтдали , но да су сапвимв другачш 6б1ли. 1оштђ чудп^е утврђиваић. Конст. Иорфјрог. вели да су Србицу сазмдали ови Србл1 »и, па да су едномЂ чашћу оделили се и амо дошли, гди су садг>; а премудрми испмтачг> вели: да су 10 другачш Срблљи , а не као што су садашгњи саздали. Садт> коме да веруемт.? Мудрости и науци овогђ новогђ кнћижевника , или ПорФирогениту, кои е текЂ на триста година, по овомђ догађаго >кив1о. Та мм смо ст> наше стране често казмвали, да мкг нити оћемо нити а»елимо старми или као што вели испБпате .ш стародавнми народЂ 6 б 1 тн ; ннти се у томђ што чести и славе налази, ако родЂ мои одђ препотопнм Иллмра доведемљ. Мм смо нов!и народт>, каквм иаивбиие у Европи има. Нама е доволвна тегкна нагиа и неволл пагиа и старћшска и садашна. Самозови пакЂ Иллшри нека, ако шмђ е мило, Навуходоносорову славу , и ТроннскогЂ Ектора себи придруже, нико Имђ на путу не стои. 6рЂ по правди и правици : Што е ничге, може бити свачгв*). За Плишеве и Птоломеове Србе мм смо само споменули, и то толико, колико смо знали да се илгена ради навести требаго: што се кодђ тбј списателл старинскм то и«е Србско пре одђ СлавенскогЂ налази, не уобрагкавагоћи ни нанманћ, да су тш Срби Птоломеови и Плишеки праоци наши. Зашто то? ерЂ намЂ одђ тм Срба нико иезна вмше ништа казати, и то е доста. (КонацЂ слЂдув.) РУПА Н А РУКА13У. (Продужеше.) СвештеникЂ и обштина. ЧовекЂ се навикне и на нанру-.кше , зашто се дакле небм навикао на нанлћпше ? — Ал' Благое ије се могао на Босилвку и после неколико неделн навикнути, ерЂ , доста за чудо, ии едногЂ дана Н1в бмла, као на друпи, него се чинила као да се свакш данЂ обновлика. Са свима укућанима бмо е у л.обаии и пр1ателЂству; сви су бмли такође сђ нбимђ. Но сђ Босилђкомђ н1е се мого никако опрјителвити. Премда е бмла живостна, слободиа, озбилвна врло редко, опетЂ му е бмла странна као прво вече. Радо се сђ нвоме забавлло; оиа блше пуиа ду-

*) Ке» пиШиа се(ЈН ргшо осираиЦ.

ха и природе, безЂ правотрал :енл, безЂ китенн. Но кадЂ бм она сђ нђимђ говорила, чинило му се, као да између нби обое неизмћрнми просторђ лежи. Са свакимЂ е она посла имала, спроћу свакогЂ владала се едмако прјнтелБски , одђ свакогЂ бнше та млада ружица лгоблћна — но сђ нбимђ имађаше наиманћ посла, па опетЂ нит' е нћгово присуство нзбћгавала, нити в показивала желго, да му ближе приступи. „Ово ти е скучанЂ животђ," мб1слаше Благое у себи : „камо срећа , да е Староково чакЂ иза Камчатке лежало, те тако не 6 б 1 нигда у нћга дошао." Но да Босилбкз у Староково ше дошла, то н!е жел10 и Богђ зна шта бм дао, само да не отиде. МакарЂ како да се тужш на дуго време, опетЂ му е брзо пролазило. Добра, принадлежећа овоме селу, буду сва измћрена; Благое даде сазидати нову хпколу и едногЂ учителн дозвати. Радо бм Благое н свештеника реФормирао, но ту му ше за рукомЂ нзишло, премда се изђ почетка много на нћга о моралномЂ поболшанго селлка уздао. Ал' оваи Бож1и човекЂ одправлнше свого дужиостЂ право и хрђаво. Оиђ се н!б толико бринуо за душе свои селака, колнко за нБиову сланину, ан, кокоши, десетке и т. д, •—• КадЂ бм г. управителв о поболшанго школскогђ наставлћшн, о суровости обмтатели и нбиовомђ незнашо говорш , свагда му е давао за право , подкрћпллвагоћн нћгово мићн1е млогимђ примћрима нзђ искуства. Но слћдугоће неделћ почне хулити п .роти†безбожнм еретика , Ар1ановм послћдователн , кои иду на пропастБ закона и вћре сђ нбиовимђ реФормама. Мрзи) е иа безбожну просвћту, кои е папу три круие лишила , прорицагоћи ту исту судбину шункама и сланинама у нћговомЂ димнлку; радЂ е бмо , да е незлоби†као голубЂ, но опетЂ мударЂ као зм1н. Староковци бнху у млогииђ стварма нвиовомђ свештенику подобни. Нбиовђ законЂ састоно се више у страху одђ ђавола, него у лгобави кђ Богу; ерт^ су они давно на строге господаре навПкнути бмли и кадЂ бм 1 имђ се тко благЂ показао, то 6 б 1 га они изсмћлвали. Кућевне и полЂске послове извршивали су као и ибиови стари , кои , говорили бм они, нису на носђ падали. Сиротинн е по свима кућама владала. Живили су у гаду и нду са мршабимђ кравама и издрпаномЂ дћцомЂ , ранилн су се крумпиромЂ и пили су бунарску воду. Пре-