Подунавка Београд

206

РУПА НА Р У К А В У. (Краи.) Свид$телство. Благое ше могао дознати, шта оба ова стара господина хоће сђ нбинммђ постјпкомђ . Дуго е за нвима гледао. „Шга хоће они?" ммшлнше у себи. „Виде се узбуђени. Мого рћшителноств кђ путованк) у Источну Инд1Ш одобраваго очевидно и опетЂ се ггротиве томе? Шта ће они сотимђ добмти или изгубити, ако л останемЂ или одемЂ? А лгодма у обичномЂ животу много е стало за добмтв и губитакЂ, за прима и дае. и Сћдне кодђ прозора и развЈе пергаментЂ. КадЂ опази Мартиново име подписано, полгоби мћсто, гд1> е драга рука станла. ЗатимЂ стане читати. —■ Станло е унутри, да се са†спахилукЂ уступи Благого, кога своимђ лгобезнммЂ посбшкомђ именуе. ТекЂ кадЂ е на подписђ дошао, поплаши се. Цћла диплома чинлше му се Фалинша. Датирана блше у Регенсбургу и то пре два дана; али Мартино†подписђ бмо е тако подражананЂ, као да е н1 д говђ собствеинми. Скочи са столице, да потражи г. Кованића и г. Црвенића. Напрасно ступи г. ЦрвенићЂ сђ весе .1б1мђ лицемЂ у собу. „блте лгобезнми г. Благое, сздђ ћете оставити Источну Инд110 и кодђ насЂ остати ?" повнче г. ЦрвеиићЂ радостно. „Нипошто," рече Благое, „диплома е ова Фалишна." „Не, то нје, него е истинита, могу васЂ чесћу мо 10 мђ увћрити." „Ал' ево видите, да е одђ прекгоче дагирана." „6стб." „Ко е мога отца име подписао?" „А ко б б1 друг1и, него онђ самЂ. ЗарЂ вбг не позиаете нћгову руку?" „Упра†зато, што е познаемЂ. КадЂ е ово написао?" „Та за Бога, зарЂ не видите. Нрекгоче." „Нрекгоче? тако ми Бога полудићу. Шта е то? како е могао подписати. 6 ли изђ Калкуте? е л' се врат1о изђ Источие Инд1е?" „Ше се врагјо " „Ше се вратго? Вм сами себи противорћчите." „НГе то протнвор1 .ч1е, Н1е!" повиче нек!и светми гласЂ; „Н1е 6510 у Источнои Инд1и!" Затммђ се отворе врата, а г. КоваиићЂ ступи сђ

МартиномЂ у собу, кои расшири свое руке и повиче: „Смне мои!" и загрли тогђ младогЂ човека, кои е као укоченЂ одђ чуда стано. „Не, мило дћте, нисамБ н бв!о у Источнои Индш. Оди, та оди ближе; притисни ме на твое гоначко срце, тм си цћлогЂ могђ живота радоств. Иче, лче ме притисни! Тм си онаи, кои треба да си. Богђ нека те благослови. Н не могу." Обасн&нн. Радоств доброга старца Мартина н1е бмла манл одђ усхићена забунћногтз Благол,' кои дуго ше могао наћи рћч1и, да станћ свое изрази. Толико су имали едант> другомЂ називати н толико су еданЂ другомЂ казивали, па опетЂ се после сдногђ сата нису разумћли, нити су знали, како се е то све збмло ? „Добро дћте," рече г. МартинЂ, „н ћу ти све по реду исприповћдати. Сћди! — Видишђ, истина е што си чуо, да самх. лшоге неповолЂности у граду искуст. Л не знамЂ, како е кнезЂ на ту ммсао дошао, да ми диплому благородства пошалћ? П почитуемЂ благородство, разлика међу редовима лгодји мора бмти, премда вуна много пре разликуе овцу одђ лрца, него име. Кон као чиновникђ у држави хоће срећу да получи, хоће да се кнезу приближи, или жели пространми кругЂ дћлателности за свое дарове имати, таи нека прима титуле, чинове и благородства. Ту е добро учишо; ерЂ томоже полезно наслћд1е за нћгову дћцу бмти. Но меии, кои дћце немамЂ, ннкакво зван1е не иштемЂ и сђ онммђ самг> задоволннђ, што никаквми киезЂ не може дати, т. е. чистммђ срцемЂ, кое онолико добра хоће и чини, колико може; мени велимЂ диплома не доноси ништа друго, него неповолвности. Може бмти да самБ стварг. узео сасвимЂ сђ озбилвне стране: доста, а самЂ моил!ђ одрицанћмЂ наипоштенЈегЂ владаоца или нћгову господу лћво и десно увредт, то ми е и данЂ данашнв1и жао. Почеше неке сплетке са мномђ. То ме огорчи. Зато оставимЂ градЂ. А то е 6 б 1 ло онда, кадЂ самћ ти писао, да ми уредио пишешЂ. ако и неуздобмашЂ никакова одговора на твол писма и да ш шилћшЂ г. Кованићу." „ОдемЂ на едно мое мало добарце и жив1о самв сасвимЂ задоволннЂ и на миру. ЗатБШЂ ме опомене Богђ , да не поммслимђ , да е на землви небо: до 6 б 16 мђ жучну грозницу. У то време упмтаго ме за мои тестаментЂ, ерЂ самг. могао лако умрети. Лшди су имаии право. Кои ше готовђ