Подунавка Београд

207

свакш данЂ умрети и весео предЋ лице Бонае стати, таи заиста има рупу на рукаву. Тм ме добро разумћшЂ Благое." „Али и нисаме. имао дћце; истина имао самв удалћне сроднике, кои су же.п.но на м010 смртљ изгледали, само да мое иманћ приграбе; но то су све лгоди. кои не знаго сђ новцима поступати: т. е. они знаго рачунати само камате, штеде за саме себе, даго гостбе, хоће да свћтле предљ свћтомЂ и назмваго будалаштиномЂ, кадЂ одђ свои уста укидамо, да другима добро уминити можемо. Ови лгоди, мшслт самв у себи, они за себе имаго доста и доволбио . — Многу самв дћЧУ одран1о и воспитао, али нисамо знао да л' су то, што треба да су. Сви су имали рупу на рукаву. СвршимЂ на кратко, припишемЂ свакоме по нешто и то безЂ разлике, ерЂ шта самг. друго знао чинити. Са собомЂ ниСамв могао понети. Али одма после тога оздравимЂ." „ТекЂ у болести, кадЂ су ме наемници послул .ивали, осћтимЂ, да ми е потребно едно створенћ, кое ће ме лгобити само збогЂ мене самогЂ. Тада самт. често на тебе мислјо и едва самг. чекао, да се вратишЂ. Тм си дошао. СадЂ самг. се хтћо освћдочити, еси л' тб ! човекЂ безЂ рупе на рукаву. КупимЂ Староково, кое е онда изгледало као каково неваллло гнћздо. Овдћ, поммслимђ у себи, може се видити, да ли има срце и паметв на свомђ мћсту. Мои прјнте.п., г. ЦрвенићЂ, 6 б 1 о е тако добарЂ и позаимго ми свое име. Г. КованићЂ обнви упразнћно мћсто за управителн у новинама, одведе те г. Црвенићу, а остало знашЂ." „Г. Добрићка бмла е супруга едногЂ могђ доброгЂ пр1нтелн и да е онђ лгобго ше, л бм е за цћЛо узео за жену, ерЂ е бмла анђео одђ дћвоике, а кадЂ е она анђео, то нћна кћи Босилвка мора 6б 1 ти арханђелЂ. КадЂ си годђ г. Кованићу одлаз1о, пролазјо самв као не познатЂ крозЂ село. Срце е мое играло одђ радости, видећи како лћчишЂ Староковцмма рупе на рукавима. Тм си крозЂ едну годину много почишо. Онда заклгочимЂ. да те мћсто смна узмемЂ и сва ти мол добра оставимЂ. врЂ, поммшлнвао самв, Благое слћдуе моимђ стопама. ДобарЂ е дћчакЂ. Но хоће ли ме онђ и лгобити као свога отца?—■ То шлтанћ бнше истина мала, но за мое срце наиважта рупа на рукаву. ЗатимЂ смо играли ово познато ти позор1е. Но немои се каити. Тм си иене стара човека срећнммЂ учин1о и у изгублћими раи опетЂ ме повратк). СадЂ престаго позо-

р!н. Н идемЂ сђ тобомЂ у Староково: обитаваћу кодђ тебе и помагаћу ти по штогодђ ; у Старокову градићемо раи на землви, да онаи на небу заслужимо." Арханђел ®. Нећемо да говоримо о радости, благодарности и лгобави, кон се на лицу БлагоевомЂ чигати могла. Л ммслимђ , да ће свакш читателв лакше моћи себи то представити, него кадЂ бм се упустго нг.и описивати. Прво вече, кадЂ е у св010и соби самЂ бмо, клекне и сђ подигнутимЂ рукама кђ небу благодари Богу на нћговои милости. ЗатммЂ, 1 оштђ докђ му е срце препуно бмло, сћдне за столђ и почне писати. Описивао е г. Добрићки повћстЂ нћгове среће, а Босилвки повћств нћговогЂ срца и желћ истога. Г. МартинЂ ииађаше много коешта у Регенсбургу уређивати, да скоро читаве три недћлћ прођу пре него што е на путованћ ммслити могао. МеђутимЂ и Благое ше бадава с;ћ,уо. већЂ е писао почегпће г. Добрићки, кол му е свагда умилнто одговарала. Лвлаше му, да е Босилвка савршено оздравила и у нћнои таинои наслади чисто се преобразила. И Босилвка му е писала. Благое читаше нћиа писма скоро свагда, кадЂ е самЂ бмо; ако 1и ше могао читати, гледао е, макарЂ крадомв, черте нвиове; па ако му и то шв бмло могуће, само бм дирнуо рукомЂ те свете листове, кое е свагда са собомЂ носго и онда му се чинило, као да додиркуе Босилг.кину руку. Та дћвоика постане и у своимђ писмима чудновата као и у личномђ обхођенго. „Не," писаше му она, „н васЂ не лгобимЂ. Не могу васЂ лгобити и увћравамЂ васв, да се таково чуство нигда ше у момђ срцу за васЂ понвило. Мого маику лгобимЂ н, и то више, него све на свћту. ЛгобимЂ са†свћтЂ. Али васЂ —• не знамЂ, што васЂ отуђава одђ Л1ене. Л не знамЂ ни шта е ни како е. Нешто као страхопочитанћ, као обожаванћ. Вм право имате, што ме лгобите; више и не заслужуечЂ. Доста е, што се вм маловажногЂ створенн и опоминћте; а много е што кажете, да бм безЂ мене свћтЂ ништа бмо. Но а — да васЂ лгобимЂ, то бм непсто одвише земски бмло. Б оимђ се да сђ простачнимЂ рћчма мон чуствованн не обезсветимЂ. У вами е нешто богкествено. кое ми е ваша близоств улила. С ђ тммђ се све преиначило. цћла в природа другч1а. Докђ нисте вм у Староково дошли, н1е бмло тако. Л саш^ смат|)ала ствари. као што су ш и други смаЦђ *