Подунавка Београд

208

тра.чи. Аии више не. У свему е неиш новии духЋ." „Н се нигда не бм смћла усудити, да вамЂ то устмено кажемЂ; но кадв самв удалћна одђ васЂ, онда престае мон 6онзлбивостб . Тако ммслимђ , да се зато човекг. сме Богу молити, што га не види. Безх. васљ, истина е, безЂ васЂ не бм хт!,ла дисати, али не могу да поннмђ , како ћу сђ вама непрестано живити? Учините ме равнодушншмЂ: разорите ово чудновато чуство, кое ме при поммслу на васв обузима; уподобите се другимЂ лгодма — онда ћу моћи сђ вама живити, као и сђ другима; а може бмти да ћу бмти срећнха, ако васЂ мало манћ обожавамЂ." Г. МартинЂ, кои е БосилЂКина писма читати морао, и радо 1и читао, говорт бм смћшећи се: „Благое, таи СераФимЂ дрнги те за Херувима. Но вм раиска створени добмћете ваша тћла опетЂ. Само мирно." Занлтченк. Г. МартинЂ ше могао пр1нтн1е свога питомца увнезапити, него кадЂ е еданЂ данЂ г. Црвенићу сђ нђимђ на ручакЂ отишао, гдћ е г. Добрићку и БоСИЛЂКу 10штђ у путничкимЂ ХалЂИнама застао. Благое побледи одђ радостногЂ страха, загрли маику, но очи е свое упро у БосилЂку, кои е недвижимо сђ оборенимЂ очима и застмђенммЂ лицемЂ ту станла. Примлћне учтивости тако названогЂ изображеногЂ свћта, иначе мучителЂ 6олђи лгодш, често су 1имђ одђ велике помоћи. ЧрезЂ нђи нађу се и наши лгобезници, кои су сђ обичнимЂ обвезателнимЂ рћчма гласЂ свога срца таили. Сђ нЂима се научимо еданЂ ДругогЂ виђати беЗЂ дрктанн, разговарати се безЂ забуне. Она три стара господина зачиннвали су све нђ 1 овомђ шаломЂ и г. МартинЂ одкрхе г. Добрићки, како е као младићЂ нћнЂ обоигателЂ бмо, а садЂ као старацЂ жели нћнЂ пр1нтелЂ бмти.— На скоро се упознаду; на скоро изкажу све едно другоме. „Но они двое тамо нису едно другоме све казали, ваша кћи и мои смнђ ! " пришапће г. Мартинђ нћговои пЈТггелЂнцн на уво: „даи да 1и оставимо еданЂ сатЂ на само, некЂ се наразговараго." Отиду у башту. Међу цвћћемЂ и џбуновима налазаху се многа таина мћста. БосилЂку и Благоа оставе навлашЂ саме. Г. МартинЂ и г. Добрићка опредћле међутимЂ будућу срећу овм двое младенаца.

Но сатЂ еданЂ за другимЂ проће, а Благое и БосилЂка нису се 1' оштђ указали. Поче се сутонђ хватати, а нђи 10 штђ нема. „Ово ме у немирЂ баца," рече г. МартинЂ, „они су валЂда одђ превелике радости умрли." Г. МартинЂ узме г. Добрићку подђ руку, да 1и потражи. Никаковми гласЂ нје се чуо. На послћдку нађу ш у густомЂ шушнго. Ту су они као два кипа подђ едномЂ буквомЂ загрлћни станли. Нису чули ходђ долазећи. ТекЂ онда, кадЂ су ш отацЂ и манка рукама обухватили, онда су текЂ кђ себи дошли. „Хвала Богу, да вм јоштђ дишете !" повиче г. МартинЂ. „Но то ми се ни мало одђ Херувима и СераФима не допада! Наполћ! сутра ћу васЂ обое изђ ран истерати, ерЂ сте одђ плода познанн окусули и нашли, да сте лгоди. Обое имате, као што увиђамЂ, превелику рупу на рукаву, кого неће нико моћи излћчити, осимђ свештеникЂ!" —^ Застмђени врате се ови младенци сђ честнммђ старцемЂ. И сутраданЂ вћнчаго се у цркви, па кад г ђ изиђу наполћ, попну се одма на кола. „Смне мои," рече г. МартинЂ," за тебе Н1« ни четвртЂ сата више да се овдћ бавишЂ. Прекосутра ћемо и мм у Староково поћи и тамо ћемо намЂ будуГни начинЂ живота уредити. Тм ћешЂ отићи у Липиску садЂ, да неке новце примишЂ; тамо ћешЂ се наиланћ четрнаестЂ дана задржавати. БосилЂка нека иде сђ тобомЂ, да ти не буде дуго време." Тако и буде. После дванаестЂ дана стигне и Благое са свошмђ младомЂ супругомЂ у Староково, гдћ су ш г. МартинЂ, г. Добрићка и цћло село радостно дочекали. Босилђки е цвћтала као какова ружа. Она увћраваше, да го е нћна прва лгоба†преобразила, али опетЂ е, говораше она, много божествете^ кадтјз мало човечНгв \ лгобимо. 6втим1е АврамовићЂ.

НЕПРИУГОТОВЛ-ћНБШ ПУТНИКЂ. (Ст> Грчвог-Б.) ПутникЂ, имагоћи сђ почетка проћи лћно зелено полћ, а по томђ мћста незгодна, пуна трнн и корова, приуготов1о се само за прво мћсто пута. Обуче лаке и шарене халЂине, метне руже у нћдра, и сђ лакимЂ штапомЂ у руци предузме

Ч !