Подунавка Београд

време грлила дћцу свого — „куда садЂ мили мои СБ1нци? Далћ се ићи не може, путћ намћ 6 пресћкла ова проклета рЈ\ка." После краткога ћутанн продужи адикованК: ^:-,,*Бо;н<! мон милми и драг1и! Шта ће бмтн са мномђ и са моима чеди.ма? Куда да бћжимт.? Та одт> несреће се не може утећи! ■—• Гдћ да се сакр1'емљ? Та бћда ће ме наћи и за синљимт. моремт,! —• О смнгги мои, куда ћу л св вама?" —• „Ходи са мномђ добра жено, безонасна ћешђ бмти одђ сваке бћде и напасти у моме бћломе двору." Жена се прене на ове рћчи, и устратнено подигне свое сузне очи на човека, кои е за нђомђ стано. — „Не бои ми се мол драга Србкипво—проговори 1ои оваи сасвимЂ лгобавно — л самг. Ср6 инђ са оне стране Саве, мене е валг >да самЂ Богђ послао амо, да те спасемЂ, н самг. чуо изђ твога лдиковани, да тбг помоћи требашЂ, и н ћу ти бмти у помоћи — шаика е мои овдћ на р1>ци, ходи са мномђ , безопасиа ћешЂ бдаи одђ сваке бћде и напасти у моме бћломе двору." —• На ове рћчи жепа ие одговори ништа, но свћтле се сузе проспу )ои но бћломе лицу. — „Ходи, ходи брзо, добра душо — понови позмвђ свои странацЂ оваи — шаика те мон чека, само ову да пребродимо рћку, па тм си у мирноме стану у лћпои отачбини могои, кодђ дома мога:— .видишђ, л самг, самацЂ, кои на свћту никога свога немамЂ до едне млађане ћерке, буди тм нћна маика, сладка маика мо!Ои милои Анђи, а дћца твоа нека гои буду мила браћа нћна." „РазумћмЂ те странче, тб 1 бм хтћо, да л будемЂ твон вћрна лгоба?.. Никада. . . никада... никада... то не може бмти, имамЂ н супруга жива, Богђ бм светми знао колико онђ паги у овоме тренутку, нћга садЂ лгота гризе болн, и брига га мори збогЂ мене и мое дћце, . . О драГ1и мои Стонне! Шта ми сада тм радишЂ? Богђ те сачувао одђ дупшанске замке! —• — Видишђ странче, несрећно самг. ти п едно створенћ, имамЂ друга, кога лгобимЂ већма него свого душу, па удалћна одђ нћга морамЂ да се кр1емЂ по свћту, и да се потуцамЂ одђ немила до иедрага ... но да е то само, ни полђ вда мени, већт. и дћцу мого могу свако ока тренуће изгубцти, — Боже, БоЈке сачуваи ме само одђ овога удара!" „ДанасЂ е прошла нед!.лл дана, рано. врло рано е отишао на посао Столпђ иои , ка ,\ђ се

сумрачакЂ хватати почео, иестрпћлг,иво са>и, га изчекивала, ерт, ми е срце мое неко зло предсказивало •—• испунила се слутнн мога сиротога срца! Ноћг, се већЂ спустила бмла на землвицу, а онђ 10штђ Н16 дошао, л самг. плакала и Богу се молила, да му буде у помоћи, да га сачува одђ опасности и да га цћла и здрава доведе у наруч!е мое и дћце свое;. . но Богђ ш'е услушао мого молбу! —• Време е пролазило, кадЂ већЂ у дубокои иоћи тихо куцанћ зачуемЂ на прозору моме, радостно истрчимЂ да врата отворимЂ, у томђ мечтанЈО, да ћу за^рлити мога драгога Стонна .. . Н1е онђ 61, 10 —• но мои вћнчанБш кумЂ, кои ми жалостанЂ гласЂ донесе о мо^ие Столну." т ,Б1.жи одавде дћте мое •—• говораше ми онђ — овдћ н1е за тебе живити, твои Столнђ е Турчина у610 у завади и одметнуо се у гору међу аидуке, на теби ће искалити свое срце врагови, ако те овдћ нађу, на теби и на твогои дћци. . бћжи дћте мое, докђ 1ие зора заплавила."" „Нисамг, му могла ништа одговорити на ове рћчи, срце ми се стешчало у прсима одђ жалости и страха. само самв се старала, да дћцу мого спасемЂ одђ бћснила душманскога, па самв одма оставила домђ мои — милми и драп'и мои домђ, обБ1талип1те мое одђ толико година, домђ , у коме самг, изродила дичне мое смноне . .. нвима за лгобавв самв се потуцала одђ немила до недрага, трпила гладх, и жеђв, само да ми они не падну у душманске руке . . . О Боже мои милми, шта ће бмти одђ мене и одђ невине мое дћце !? " После овв1 рћчш руке свое побожно кђ небу подигне и са вћромЂ се Богу помоли, а низђ образЂ су 1ои потокомђ сузе текле. На странцу се примћтити могло, да му се срца коснуло ово позорје. Подуго е време недвшкимђ стаао, и мотрго жену, кол е тако изгледала са грднмчЋ своимђ 6 оломђ у срцу, и са утћхомЂ, кого света вћра у срце улива, као Маика Богшн кадЂ е гледала распеће свога облгоблћногЂ смпа: примћтити се могло на нћму, да е више пута хтћо проговорити, али рћчи су му се у прсима загушивале, или з 6 огђ сажалћна прама несрећнои овои маици, нлн што се боно нарушити ову свету тишину. .. па текЂ после дугога ћутани са мекима рћчма проговори: — „Добра жеио, п ћу тебе примити подђ заштиту мого, ходи са мномђ и рани дћцу твого, а Стонну твоме можешЂ остати вћрна до гроба —• видишт," —