Подунавка Београд

3

„Не странчв; живогђ мн Бога. н сђ то 6 омђ нећу ићи — прекине му ватрепо рћчи — зарг> да оставимЂ ову землш, у коши самв прву руину ^дру углвд&лЗЈ у КО10И сдиб проввлз данв мога дУ.тинетва . .. Овдћ, овдћ самв имала и отца и маику, овд1. самв осћћала чуство ватрене мое .побави, овдћ самв постала супруга и мати. . . овдћ леже кости и отгга ми и маике, овдћ ће леакати и мое кости, овдћ ми е синуло овдћ нека и зађе мое сунце. земла е ова бшла мол колћвка, нека буде и гробница мон у овои землви." По сле краткога ћутанн проговори опетЂ: „Видишђ странче, Столнђ се мои по горици кр]'в као и див1е звћрче са својомђ дружиномЂ, онђ нема никога свога до себе, нема ко бм му разведрш туЈкне нћгове ммслн и ко бм му разблазкш тугу . . . ерљ онђ тунги за » јномђ и за своЈ омђ дћцомЂ: —• бм ли имала д и еднога мирнога часа, кадЂ бвх кђ теби отишла са овшмђ знанћмЂ о моме мужу, не бм ли ме савћств гризла, што самг, оставила друга мога у незнанству з 6 огђ насЂ, Стонна мога, кои мене тако жарко, тако неисказано лгоби — не, л не бм бмла срећна кодђ тебе, н бм жалостљ и несрећу нанела теби, ерЂ мене 6б1 и Богђ морао казнити збогЂ невћрности мое, а ударЂ, кои бм Богђ послао на мене, могао бм и тебе стићи, кои си ме помагао у грћшнои мо1ои невћрности не, нећу ићи сђ тобомЂ, већЂ идемЂ тражити мужа мога. Не гледаи ме тако сажалвиво, имамЂ п доста одважности, да то учинимЂ, не 6оимђ се л ничега на путу, одђ свакогЂ наси.нн ће ме ово спасти." При овима рћчма л!шђ Турск1и ножђ извади изђ нћдара, кои се затрепти при свћтлости одђ мћсеца у нћнима рукама, кадЂ га са осмћхомЂ погледа, лћпо га метне гдћ е и бмо, па проговори опетЂ: „Странче, Богђ ти дао толико веселБ1 и срећнм часова, ко.шко самв а горки имала у животу моме; тбх мени хоћешЂ да поможешЂ, а намрштенЂ погледЂ твон и твое сузно око, у Ј.оме видимђ сажалћнћ, лмче ми за твое поштенћ: Странче, теби ћу повћрити наидрагоцћнЈе мое благо на овоме свћту. Богђ ти дао срећу и здравлћ, узми кђ себи дћцу мого и воспитаваи ш." Као кадЂ мунн пролети по наоблаченомЂ небу и просћче мрку н < ј!1б свћтлосћу свошмђ, тако се разведри овога образЂ, кадЂ е зачуо рћчи ове, и очи му се засвћтле одђ радости.

— „Хвала ти на повћренго твоме, добра душо! л ћу прнмити оваи светБ1и аманетЂ: дћцу твого, лгобићу 1и као моа два чарна ока и лћпо ћу 1и воснитавати са миломђ мојомђ ћеркомЂ."—■ „Тако, тако мои Србине, учини то, да ти Богђ да души у раго населћ, учини то, ето ти два мол СБша, два сокола сива, у нвима ти предаемЂ више него животђ мои, рани 1и и одђ зла брани, докђ не дорасту до конл и до бритке саблћ . . . ал' онда 1и немои кодђ себе задржати, они су гоначко колћно, нвима треба за отачбину мрети!" ■—• КадЂ е ове рћчи говорила, чинило се да е заборавила за свого неволго; ерЂ бледо ши се лице зарумени као небо кадЂ се сунце рађа, а очи 10и задобпо свого свћтлоств, на цћломЂ створу нћномЂ благородна охолостб се примћтити могла, тако, да е странацЂ изванЂ себе 6 б 10 одђ милине, кого е садЂ чуствовао, тако му се учинило као да види предЂ собомЂ онђела изђ воиске Бозше, кои е дошао сђ неба, да раскине окове сужанства и да Србш задоб1е мнрЂ и слободу; а усхићенћ нћгово на наивећемЂ е степену 6 б1Ло, кадЂ е ове говорила рћчи: „Много, врло е много патила отачбина мол подђ горкимЂ ирмомЂ, али тога лда никада Н1е 6 б1ло — — ммс.но 6 б1 човекЂ, да е Богђ свое лице одђ насЂ одврат1о и да насЂ е остатпо сасвимђ — — ал' 1Пе тако, Богђ е кодђ нзсђ и наша иатнд неће дуго тралти . . . Видишђ, нема еднога СрбскогЂ срца, кое огорчено небм 6 бјло, нема едне деснице, коа не 6 б 1 хтћла саблго дизати, и дотле не метати у корице. долђ душманска крвв потокомђ не потече, нема СрбскогЂ ока, кое не 6 б 1 хтћло тамо нишанити, гдћ душманско срце б\е, и гдћ се нћгово чело диже . . . скоро ће куцнути и нашЂ часЂ, знатанЂ часЂ Србске слободе! Зло су иоступалн са окованммЂ лавомЂ, и много су се титрали сђ нвиме. а ланци су већЂ ослабили, чини ми се, да ће ш лако 6 б 1 ти раскинути, а кадЂ ла†поврати свого слободу, неће лако пасти опетЂ у сужанство, но бћЉе крви а смртБ ће славу славити! — Скоро ће куцнути нашЂ часЂ, знатанЂ часЂ Србске слободе — а онда, Србине, Србји нуждне ће 6 б 1 ти гоначке мишице...." — „РазумћмЂ те — тако ми еднога Бога и самртнога мога часа, нспунићу твого желго — проговори хитро страиацЂ — прва пушка, кон избачена буде за Србску слободу, опоменуће ме на мое обћћанћ... на првБ1и позмвђ н ћу се одзвати, подђ барлкомЂ, кои поднгну Србски о-