Подунавка Београд

30

јоште у правомт. благоизображенго, и правомљ благостолнго. Они виде, да народљ нашЂ виче на туђе, и швигарасто ј, и на ничие а наказно л>, и њ, а покраи свега тога свађатсе сћ народомљ своимђ за ова три писмена, и више се труде одржати ова три писмена у кнвигахЂ, него слогу; единство, и лгоба†у народу. Они виде, да намЂ гласове, кое имаго ј, л>, њ, даго и стара наша писмена 1, лб, нб. О ни виде, да саставлћно љ, њ, ние ништа друго, него разставлЕно лб, нб , а у Срба римске цркве 1ј, пј. Они не милуго саставлћно и сливено н, го, ћ, а милуго саставлћно љ, н>. Они милуго и разставлћно 1ј, пј, а мрзе на разставлћно лв, нб . Они виде, да е Сербиннка написана са л1, н1; какошто многи добро и чине, што читаго стараше, учете, весеме, билге, какогодђ и да би написано било старанг>е, учение, веселЂв, билЂв, узимагоћи писмо и за иже, а писмо за Гота, како што се у своемЂ грчкомЂ езику и зове; а опетЂ имђ пуче срдце за л>, њ. Свађа о томђ ние здрави разумЂ, но суетна свадлвивостб , и вредоносна дангуба. Сва писмена неииаго никаква гласа, а добиваго онаки гласЂ, кака†имђ дае слога ученихЂ лгоди. Да се обазреио, шта творе у томђ и друге нац^е. Нћмци ииаго у своемЂ езику гласЂ писмена ги, и ч, а саиихђ овихђ писмена неимаго ни данЂ данашнви у своши азбуци, него ихђ саставлнго изђ три и четири писмена, па се зато никада не покрвише. Французске су буквице 1оште црнћ, и гор1е , па се лгоди нвима служе, и никада не дигоше револуцие букварске. Русси имаго азбуку кого и ми, или управо нашу, а гласове неке другоачие, па суде, да е болћ, букве неке произносити по своиству своега езшка, иего ратЂ обивлБивати писменамЂ, кон стари на себи носе печатЂ, и литерарну слогу свеславенства, Ни овимђ народомђ , ни старимг. гркомЂ и римлнномЂ, ние никада азбука сметала напредовати у наукама, у вћри, у благонаравјго, у сили државнои. О езику намЂ мисле неки тште жалостние , н пагубние , За Бога милога ! Та ми смо сви да насЂ тога мнћн1н, да намЂ треба писати србски , како народЂ србски говори. Па не требали пре узети за народЂ миллионе срба , него едну пре грштЂ. Не треба . ш пре узети за народЂ србски миллионе онихђ срба , кои су већЂ на некомЂ вишшемЂ степену благоизображенн , н кои су езикЂ свои по струкама землћдћлЈн , рукодћл ^н, трговине , наука , и државнихЂ дћла , већБ нешто развили , обогатили , угладили, ускорили, и поевропили , него прегрштЂ онихђ срба , кои су и

данв даиашнБи само номади, и коимђ е езикЂ остао само за потребе номадскога живота. И не требали намЂ оданде, докле смо дошли, радше ступати далћ у напредакЂ, него враћатисе онамо, гди смо пре 300. година били и сђ езикомЂ, и са свимђ прочимЂ развиткоиЂ душевиимЂ. И зашто да е оно само србски, како су говорили срби пре 400. година, а ние и ово србски, како се данасЂ говори и пише, кздђ сви знамо, да се сђ развиткомЂ ума развин и нзикђ ; и кадЂ знамо, да су се и оста .!и езици енропеиски много другоачие говорили нре двеста, триста година, него данасЂ, претрпивши не мале, и не рћдке измћне доданасЂ. ЧовекЂ може у свачемЂ св правога пута сићи, но може се и пакЂ на прави путЂ вратити. Обратели намЂ се сви они, кои су у двема овима точкама, то естЂ азбуке, и езика, понешто заблудили, онда су трубе Вукове умукле, позатискиване не к.шномђ цепанн, и раздора. но претежносћу доказателвства, и 6 олбимђ прозренБемЂ, на чемЂ стои право благо рода нашега. Будули ове учеие, и неучене пчеле наше и далћ зунле на пагубу роду своему, онда имђ ниппа Друго не остае, но кадЂ презрћн^н одђ своега народа. Сада е време, да речемЂ, што мислимђ, о Вуку, и шеговомЂ преводу новога завћта. Но да се види оно, о чемЂ ћу бесћдити, и ели истина оно, што ћу говорити, за добро самЂ судно, неколико речи навести изђ нБегова превода. Ево ихђ : „НаприћдЂ лећаху многе рићчи нророчке, и коекака пророштва. Па пошлћ затруднве дћвоика, и што се у Мариш заметнуло, било е одђ духа светога по рићчима пророчкићмЂ. И тако се роди ИсусЂ, человођа свићмЂ лгодима, названЂ пош.ше НазарећанинЂ, по пророштву. А то дођоше велики мударци одђ истока, па ИродЂ дочу то и одђ мудараца, и шкргутну зубима одђ гнБева. А то дође анђео господнби. и каза прие 1осиФу, да бћжи у МисирЂ, а пошлћ му каза опетЂ анђео господнби , да се врати изђ Мисира. У то доба иђаше по пустинБи 1ованЂ КрстителБ. ХалБина му бћше по Луци 1еванђелисту одђ длаке камилћ, а храна скакавци, и медЂ дивлби. О нђ не еђаше нарда, билл, што расти око Инђие, и по Инђиш, н што беру Инђичани. (Индин е далеко одб насЂ.) О нђ викаше васиономЂ свићту, покаитесе, ерЂ се приближи царство небеско. Многи Чивути хићаху ка нвему. О нђ викаше по Луци, родите родЂ достолнђ покалнл. ЧовћкЂ се познае одђ рода своега. Онаи, што иде замномЂ, ачи е одђ мене. ГдћкошћмЂ е незнабошцима то било само гласЂ онога, што виче у пустинБи. А друге, што иу већу частв