Подунавка Београд

в Ј отђ (вг. посл. 32. книг. 1.) мнитђ пишу 1оанна Крестителл бмти самБ1н верхушки древЂ. Матв. 3. 4. Такв же НикиФорЋ Каллистљ (кн. 1. ист. церк. гл. 14.) и друг1е учители." — Дакле те сумнћ да е св. 1овант. у пустинви ео скакавце; а како е то могао чинити, Н1в наше испитивати (него е нашЋ посао казати шта у еванђелпо стои да е ео); али кадт> господинђ са два крста каже да е „ прече помислити , да е св. 1 опннђ , као строггп постникЂ , ео овршге некогг> расткнГп у пустинш, него да се ранго скакавцшма , као вештествомЂ .песнатммЂ,-" даи да кажемљ што и на то. Свакт. ће вћровати да е ракљ, кои у води еде сваку стрвину, сто пута поган1и а и меснатш одћ скакаваца, кои се храни само травомв и лишћемт,; па мб ! опетљ раке едемо узт> часнши постб и у оне дане кадт. се не еде ни риба ни зеитинт>!!! Осимђ тога напоменуто е мало пр1е да е у Мои- ј сиеву закону Чивутима допуштено изриекомљ ести и скакавце; а и у новинама Биоградскима бмло е есенаст>да и данаст> има народа кои скакавце еду. — Тако нити е истина да се д ниесамБ држао приевода Грчке цркве, и да самв „волео слкдовати Лутеру и Латинскои цркви ни- | ти е истина да наша црква безизнтно подг речмо „акриди и у поменутимЂ местама ЕвангелГн разумева овршке раст$нГн, коима се св. I оаннЂ у пустинг>и питао На 3.) Ше истина да су мени „ Мехитаристе " јј штампале оваи приеводљ Новога завћта о своме трогику , или као што господинђ са два крста каже своиемт> „ иждиветемг, ," него е онт> штамиант> у нвиховои штампар1и моиемЂ трошкомЂ као и друге мое кн!>иге кое су кодт> нбихђ штампане; и господинт. са два крста овиемт> риечима мене опада, и вара народт> кои Подунавку чита и слуша. Ако е господинт> са два крста радт> ову кривицу и срамоту са себе скинути, онт> валн да посвћдочи оно што е казао. На 4.) Истина е да самг> л оваи приеводт> Новога завћта штампао „ безЂ ииаквогљ саучастг.ч надлежне црковне власти, и безЂ предварителногг споразулЛтл са ученимЂ свое цркве Богослови.па." Али самв ово учинт изг> два узрока: а) Што самБ се боно да приеводт, мои не бм дошао у руке онакиемт> богословима кои бм га, не разумћвагоћи управо ни ствари ни езика, искварили и нагрдили, те или бм постао као и Стоиковићевт> што е, или се не 6б1 никако ни наштампао; и мислимт> да ме е господинђ са два крста у овоме са свиемт> оправдао и предт> данашнвиеит>

нараштаемт> и предт> потомствомт>. А б) Ова кнБига мон нити е за цркву нити и за какву потребу [црквену, него само да е нитаго лгоди као и другу кнБигу, и за то управо ниесамв ни мисл10, као и садт. што не мислимб , да се она не може нагптампати и читати „ безЂ саучастгл" какве „црковгсе власти. и Кадт> се могао Стоиковићевт> приеводЂ никакиемБ езнкомљ „без ђ саучаст1л и и чиега наштампати и у Петербургу (1824) и у Липисци (1834), па за то ни данаст. нико ништа противт> нћга не говори; за што да се не бм могао мои, кои е од-б нћгова у свачему 6 олбш и правилн1и? пећт> ако за то што е Стоииовићт> изт. Сриема изб Руме а в изт> Срб!е изт> Лдра изљ села Тршића! У Бечу 20. Ннуар. 1848. Вукт> СтеФ. Караџићт..

„Господина са два крста." Читали смо ето, како се г. Вукт> брани противт> мои некодико реч!и о н!.говомт> нреводу Новога Завћта. Ову обрану свого онт> е послао у' писму едномт> на Учредника правителственм новина, кои го е по дужности поднео надлежиомт> мћсту да бм се штампати одобрила, одт. куда е после и до мене дошла. Ако и не бм требало, као што ни вредно н1е, ни у какво призрћн1е узимати наводе г. Вука, почемт> е наша црква већт. еданпутт. забранила уношаи те нћгове кнБиге у Србно, као кнБиге, коа е написана не само противно свакоме моралу, срамотнимт. и скаредниит. речма, па тако. светшпо предмета осквернила, већт> и правћш смБ1сао овога нарушила и искварила; ншпта манћ опетт> самв се одважјо, на све нћгове наводе у кратко и одма одговорити, па и то сада !Оштт> еданпутљ за свагда. Ево дакле: На 1.) Зло е мене разумео г. Вукт., кадт> ме беди, да самБ реко, да онт> некакавЋ новт. езБшт> Србима намеће и наметнути труди се. Л нисамБ ту разумевао иекакавт> новоскованми взмкт>, за кои Срби 10 штђ ннсу чули; иего самв разумевао взмкђ г. Вука, коимђ онђ пише, конмђ е Новми ЗавћтЂ написо и о комђ еднако труби, да е то сзбшђ, коимђ народЂ Србск1и говори, а овамо сви Срби устма своима сведоче, да они не говоре онако као што г. ВукЂ пише. Дакле езшКЂ г. Вука ше говорнми езмкЂ Срба.