Подунавка Београд

Но н16 ни нисиенми езмкЂ Срба; о томђ ће га уверити све новЈегЋ вреиена Србске кнвиге, кое су у Београду, НовомљСаду, Суботици, Сегедину, Пешти, Бечу и у Липисци печатане; о томђ ће га уверити петоре новине Београдске, Пештанске новине сђ народнмм-в Листомђ , МагазинЂ Далматинскш, па и саме новнпе Србске, кое су пре тридесетЂ година у Бечу излазиле, а и данасЂ Хрватске сђ Дзницомђ и Зора Далматинска. Ал' се г, Вукв овде увекЂ позмва на ауторитетЂ странм ученм л10д1и, кои, читашћи народне Србске песие (за кои скуплннћ и издаше г. Вуку заслужену хвалу неодричемо), омилише езмкЂ Србскш, па зато г. Вука, аки бм то све нћгово дћло бмло, у небо славомЂ пренеше; и читагоћи 10ШТЂ и нека нћгова дћла. а неЈвиђагаћи да е у тича езбшђ врло различанЂ одђ онога у пес^ама, усуђуго се по г. Вуку доказивати : да ни еданЂ списателв Србскш не зна езмка Србскога, и да е само оно Србски, што долази одђ Вука! Ово су све претераности, кое ништа друго, д;> презрћн'1е заслунЈуго. Па зато примћчавамЂ само, да гласЂ у опредћллванго кнБижевнога езмка Срба имаго само кнвижевници Србски, као у РускомЂ Руски, у ЧескомЂ Чески, у НемачкомЂ Немачки и т. д. Теа;ко ономе, коме туђигш капу крое! —• Г. ВукЂ одђ како се полв1о на полго кнђиИЈества Србскога, увекЂ виче на бдмкђ Славенск1и; а сада преводећи Новбп "} ЗавћтЂ, како самв у предговору нехотице исповеда, Н1е ни толико имао у снаги говорпБШ езмкЂ народа Србскога, да 6 бј се могао у свему простимЂ речма изразити, но морао е и нове речи ковати и СлавенскомЂ езмку приблиншти се! Какова слћдственостб ! Ал и ово, што е одђ Слакенскога узео, и токорсе посрбјо, не изгледа ни Славенски ни Србски, но као нешто полутано. За примћрЂ само наводомЂ изђ Луке гл. 23. ст. 27., гди е превео: „плакаху и нарица.ту " уместо „плачући и запевагоћи " ил' болћ „пначућч и ецагоАи," кадЂ е у СлавенскомЂ тексгу „ ллакаху и рида.ту" и т. д. — Но г. ВукЂ и то често дока ^уе, да Срби иезнаш Славенскога езмиа, и вели да то данасЂ болћ знаш Чеси, Словаци. КранБци и т. д. Л незнаиЂ како е то, да свуда има ученм Слависта, само у Срба нема! како то, да данасЂ они Славени опредћлнваго Славенск1и езмкЂ, кои су у оно време, кздђ е прва луча Славенства, како изђ истор!е знамо, у Срба сшнула, и кадЂ е у Срба ? при свима незгоднима обстоателствама, народностБ Славенска цвћтала, шштђ у дубокомЂ

сну спавали, одбацугоћи Славенск1и сзмкђ , а примагоћи Римскји и друге страпне! Нећу да споммнћмЂ она времена, кадЂ е сђ гога и востока Славенскога пренешено на западЂ Богослужен^е Славенско; нећу да споминћмЂ ни она времена, кадЂ су сами Ру< и, кои дапасЂ дргке се за наиболћ Слависте, изђ Срб1е себи епископе узимали; нећу да споммнћмЂ ни оно време, кадЂ су Руси Србе за свое учителћ поставлали: само ћу да напоменемЂ, да е СрбинЂ 6 б 10, кои е у Русш подђ ЕкатериномЂ II. г. 1780. првми школе уреД10, а таи е мужЂ бмо ЛнковићЂ Демер1евЂ. бдва ћемо кђ томе 10 шђ и данасЂ наћи икоегЂ Славенина, кои бм слађе могао Славенски писати, него што су некада у насЂ пнсали ТерлаићЂ, КенгелацЂ, БолићЂ, Мушицки и многи други. Срби дакле некада знаше, па и друге научише: а данасЂ незнаго ништа? Какова лгобавБ кђ Србству! На 2.) Г. ВукЂ за достоверностБ превода свогђ у речи „акриди" позмва се на преводЂ Руске цркве у години 1820. Истина у томђ на Рускш еЗБхкЂ преведеномЂ Евангел1ГО истолкована е речБ „акриди," да е некш родЂ скакаваца; но може ли покушеше превода, предузето' у почетку овогђ 19. столћтјн, оборити, односително на речБ „акриди," едногласна мнћшн светБ1 Отаца православне восточне цркве за пунм 18.столћт1н? нису ли Руси одђ Грчка прјимили веру Христову и цело свето писмо? нису ли наипре Грцм почели толковати свето писмо, кон су толкованн Руси усвоили? ше ли светми 1оаннЂ Златоустми бмо светило вселенске цркве у струци богословскои ? А по нћму е толковао „акриде" ученИКЂ нћгОВЂ ИсиДОрЂ ПиЛуС10ТСК1И, жививШ1и у почетку 5. века, да су овршцм растћша а никако скакавцв!. Исто е тако у 11. столћт1ш толковао „акриде" ТеоФилактЂ арх^епископЂ Бугарсгпн, н изрикомЂ каже у предговору, да се у свему придржаво толкованјн ЗлатоустогЂ, Исто су тако толковали „акриде" у 14. столћтјш НикиФорЂ и КалистЂ. 6 дномђ речпо, цео востокђ о акридима, кое е светми 1оаннЂ у пустинви ео, држи, да су то овршцм растћша на подоб1е ластара, и никако скакавцБ1. За то на «Ђ емствуш и сада живећи учителн црковнм толкована; особито она у Атини проповедника Германа и 6втим1н Зигавина. Шта више, садЂ е у наиновјв време неши Рилбскогђ монастмра ученми бромонахЂ НеоФитЂ превео Новми ЗавћтЂ на простми Бугарскш езмкЂ, и каже изрикомЂ, да е светми 1оаннЂ овршке одђ бмла у пустинви ео.