Подунавка Београд

о'А

Глаголшти, нмђ; говоркати, ноговарати; чуе се редко и то одђ старм лк>д1и. Г лотпнђ , тна, о; лебљ одђ нечистогЂ, неуређеногћ жита рђаво умешенЂ. Говедарка, е; жена говедарова: а и птица една. Двоножацг, жца; човекЂ, у разговору да се разликуе одч> марве. Десетићг, а; повесма огребене куделћ или ћетена два и два везуго се, а десетЂ овм завезака зове се десетићћ. ДожуђенЂ, а, о; едва доживлКнбш ; обично се рекне о детету, на кое родителви ни мдви пасти не даду. Доколети, емт>; саврш.; безиослеиЂ 6бјти. Доручакг, чка; време одђ готра па до ручка (= Фруштука) — /л дана —- Ј Т" тако нвивица, кои се за % дана узорати може, зове се доручакЂ оранд. Доручати, пмђ; саврш. одђ ручати; не даде ми ни доручаги. Дочепати, амг\ саврш. добмти што, егдтјеп; домчати. Доести, едемц саврш. одђ ести. ДрекЂ, а; кола поннвама застрта, да се пшеница на нвима носити може. ДречанЂ, чна, о; пунЂ, едарЂ па и здра†човекЂ. ДруслаптЂ, а, о (дрлвоуснастЂ); кои велике. дебеле, посувраћене устне има. Еведра, е\ ограда одђ уровлћне трске; а и онакова, у кое е прошће (или даске) положено, као овде у Србш врлвике. Еллти, нмђ; кои се скупе после сватова, кадЂ сви оду по девоику, те еду оно ело, кое е иза зуба остало, они елаго; певаго песму. ЖаднЂГп, нп, нк (заднБ1и?); последнБ1и већЂ да више нема; нема ни жаднћгЂ, н. пр. кукуруза у чардаку. *) Жестити се, имЂ се; брижлвиво око чега лготити се. ЖмиравЂ, а, о\ кои жмира; често трепће. Жмирити, имг; несаврш. глагола жмирати, а.пђ; свећа, коа слабо светли, жмнри. ЗабатЂ, а; оно, чимђ е таванЂ кућнми или и дру« ге какве зграде затворенЂ; одтудЂ Забатити, имЂ\ саврш. ОДт>: забакивати. />усмЂ. Забсдити, имц саврш. одђ бедити; а и Забеђивати, ђуе.пг ; што и бедитн. ЗабедникЂ, а; кои друге радо забеђуе; мусувеџја. *) Ове р&чн има и у Че*а, ал' кодћ ш.и »начи ни ндзнђ, {ппп. У.

ЗабитлшвЂ, а, о; оегдејШсђ, бег е(гоа5 Гехсђ1 »егдјр(; забмвчивБШ, в. словарЂ. *) Завевати, пмђ\ о ономе, кои нсно запева или неустроино пева, вели се да завева. ЗавезанЂ, зка\ мала врећица, или и велика не пуна врећа жита, зове се завезакт,. Зажиж.ати, желп; што и ужижати (уречн. ужизати). ЗалистакЂ (залисакЂ), тка; у лопте оно свако на три ћошка парче. Занавлдти , лмђ; лединомЂ, новомђ землвомЂ, виноградЂ посииати онуда, кудЂ е вода землго излокала, или кудт> е слаба. Зановити, и мђ; саврш. одђ занавлати. Заонуцати, пмђ; учестати, тући и.ш одлазити. Запара, е; нашао се у запари, ег хп ђес 93ег1е= депђсг*. 3апаћелити, пмђ; саврш.; види паћело. Заповрнути, немЂ; саврш. одђ Заповртати, ркемЂ ; тек-в будзашто, и кудкамо кога слати, само тек-в не даги мира; а и за- • хтевати текЂ штогодђ. Запремити , имЂ, саврш.; противно глаголу: разпремити. Зацецелшти, нмђ; танко, са стиснутомЂ гушомЂ, особнто у протериванго каквомЂ, говорити. Заедати, амг; не дати мира коме, него га задиркивати, бмло дћломЂ бмло речма; а Заести, едемЂ, саврш. одђ заедати. Збабанг, а, о; гипјеПд. Звонцати, амт>; дуго обилазити, изчекивати око чЈи врата, н. пр. кодђ суда. ЗимогрежлЂивЂ, а, о; кои е на зими врло слабЂ; коме е увекЂ зима (у зими огрезнуо). ЗовнутЂ, а, о; кои ше башљ сасвимЂ кодђ себе. НзвиканЂ, а, о; презренЂ з6огђ неулгодногЂ владани. Нздиратп, ремг; са свомђ снагомЂ што морати радити. „Издире као ревка на увратина." (Дал-ћ долази.)

ВДуТГОВВАН-Љ. изђ Београда у ИталЈго (аустршску) прошлогђ 1847. лћта. (Продуженћ.) Пробавивши у Милану 6. дана, предузмемЂ ДРУгимђ правцемЂ путЂ натрагЂ кђ Млеткама. *) Ове р^ћчи ниа и у Хр»ата, одг забнтн -заборав н т н. У.