Подунавка Београд

Цаивише самв жел10 видити варошв Лоди, око к ое, по казиванго пр1нтелн едногљ, кои већв 17, го дина у Ита.пи аустрјискои борави, землћодћлје е на иаивећем -Б ступнм савргиенства свогђ дотерало. Пошавши у штру изт> Милана пређемљ преко варошице Маленано и на 1. -сатЂ пре подне стигнемЂ у Лоди. Ово е поглавита варошв округшн Лодскогђ, лежи на десномт. брегу Аде, преко кое дрвенми сталнБШ мостћ водн. Варошв се ова звала у време Римлана ћаи» РошроеЈ (похвала Помпетва). Садашнв варошв н1е на ономе ићсту, гдћ е бмла у време Римлнна, него е са староп] м1>ста премТ.штена, гд1> се сада налази, за време владана цара Фридриха I. Између више црквш, кое се у Лодјш налазе, наиодличнјн е она св. Марје крунисане (согопа ге<Нгш1а). Има: лицеумљ, гимназјго, боиннцу, сиротинску кућу за дКцу, семинарт>, два театра, хемичкји лаборатор1умт» и пензјопатт. за женску дћцу; столица епископа, окружногЂ начелништва и суда. Живе у нбои 18.000 душа. За око .нобитела землБОдћл1н и скотоводства ништа лћпше показати се не може него околине ове вароши. Цћлми е которт> нћнЂ саставлћнЂ изђ самБ1 ливада, кое доведенимЂ каналима могу се, кадЂ годђ хоћешЂ, водомђ залити. Свака е ливада опасана живомђ оградомЂ, а ова ништа друго н^е него дрвета; а травомЂ и сћномЂ сђ ливада добивеншмЂ ране се и обдржаваго краве све шваицерскогЂ сон; млеко се сири и прави онаи сирт^, кои е подђ именомЂ пармазанскји у свои Европи познатЂ и траженЂ. Сирови мораго 6. мћсец1и стовти у стаи еднои; па после долазе купци, купуго и разносе. бданЂ ондашнвш трговацЂ, кои сирЂ оваи на шпекулац|'го узима, показао ми е смћстиште сира, у коме самБ за 150.000. Фор. самогЂ овогђ сира нашао; па ми рече, да осимђ овогђ вдногђ смћстишта 101ПЂ два друга има. Тамошнћ полБодћлство дае по 20 на сто добитка; при свему томе, што су намети правителствени, окружни и мћстни доволбно велнки. Изђ Лод1л, гдћ самв се три и полђ дана задржавао, продужнмЂ путЂ кђ Кремони; варошБ одђ 20.000. жит., поглавито мћсто окружјн Кремонскогђ. У овои се виде: црква катедрална, дворЂ епископскШ, палата мћстногЂ поглаварства, семинарЂ. лицеумЂ, гимназ1в, болница, двћ сиротинБске куће, чувалиште за малу дћцу, лвна бнблттека, инштитутЂ Филхармоничкји, музеи нумизматичкји, збирка новаца Гована Нкова Пе-

дрота. У кући Болзези види се штатуа Каиове. У башти едногЂ богатача у вароши овои видш самБ начинћну планину на подобјб алпјиски гора, кол е морала имаоца доста трошка стати. Изђ Кромене се иде преко Чиконвона, ГОадене, Бозона и Кастилуга у Мантуу. Мантуа в позната варошЂ и тврдинн. Поглавито мћсто окруапа мантуанскогЂ. Има 20.000. душа, међу овима 2.000. бвреа. Лежи на рћци Минчт, изђ рћке одвоени канали раздћлгого варошв на два острова, изђ кои е Мантуа саставлћна. Канали ови саставллго едно пристаниште, до кога лађе падомЂ изђ мора лдранскогЂ долазити могу. КаналЂ е одђ гожне стране готово увћкЂ сувЂ, ал' зато се у нћму и налазе наиболћ ливаде. КаналЂ одђ сЈ.вера кђ западу прави два езера, одђ кои се едно зове среднћ (1а§ч> <И теиго), а друго долБнћ (1а§-о 1 'пГепоге). Кђ сћверу види се горнћ езеро (1а§-о (И ворга). Ово се изливомђ рћке Милч1о прави. Много насипа има, одђ кои еданЂ одђ г. 1.188.; но наизнаменнтш е насипЂ, кои се зове мостђ воденичнми (роп1е (1е1 тоПш), преко когђ се прелази на колима. У Мантуи е столица епископа, кои има врло лћпЂ дворЂ, начелништва окружногЂ и варошкогЂ; суда првогБ ступнн и трговачкогЂ, и ФинансЈелногЂ надлежателства. Варошв е добро сазидана и има простране улице. Цркве су: катедрална на 5. одсћка, осимђ капела, израђена по плану 10мп Пити , кои е познатЋ подђ именомЂ Н)нг.ч Романа; црква св. АндрЈе, у ко]ои Фрески ИЈгпл Романа , двћ иконе: умноженћ 5. хлћбова одђ Лаврентгн Иосте , друга: свадба ханаанска*одЂ Леона АлбертГп. Палата стара воивода изђ породице Гонзага. Величанствена зграда сђ многимђ живописима и портретима старм воивода речене породице искићена. Палата академ1е, у коти е театерЂ; Бибјена, палата Фини, старми намастмрЂ бзуита; кућа, кого е К)лт Романо за себе поградт, кућа семинара.палата Т., а овако се зато зове што е на Форму овогђ писмена начинћна. У овои се налазе красни живописи одђ ИЈ. пн Романа: особито надвладанћ Гиганта и лгобавБ Психе. Мантуа има академ1го красив! умћтностш сђ галер10МЂ живописа, у кокш међу осталкма и еданЂ живописг. одђ ђорђа Скгаеона. МузеумЂ има многе штатуе, бисте и басрешеве старе и нове, лицеумтЈ, гимназоо, болницу грађанску, воену, двћ сиротинБске куће за дћцу, арсеналЂ, семинарЂ. лицеумЂ, гимназио, ова последна има