Подунавка Београд

О прилагат. „матернвШ, нн, н^." Како е прилагателно ово образовано ; иие требе нагађати; а ели ово добро, то ћемо видити. кад-Б се обазремо на споистпо србскогЂ езмка присволвашћи прилагателнм, а после и на народнБ1и говорЂ. Нрисвоавашћа прилагателна излазе на пмтан1> чт. чгн, чге одђ род. единств. суштествителнБ1, кадт> се последнћ писме е на ипЂ или а на овЂ измеии; н. пр. трава, е, травинЂ; — мунг.а, нве, пђпиђ; башчованЂ, а, овг; мати, тере, риит, и т. д. Тако Србина каДЂ упмтамо за нћгове матере убрадачЂ : чш ти е ово убрадачг ?, онђ ће одговорити: лштерипц и кнбигкевникЂ нзшђ дакле, кадЂ га ко упмта: чгилг езикомЂ говоришг? зашто небн одговорт: лгатеринимЂ; иего каже: матернЂимЂ езмкомЂ; на матернћмЂ езмку и т. д. 27. Апр. 1848. Ср. -

ЗАГОНЕТКА. (Саобштш 1ованЂ М. ПетроаиКт..) п самг. створенћ као и друг1и човекЂ, но ово самх. осимђ свакога: кога годђ сретнемЂ или гдћ одеиЂ, а на врата текљ добро готро назовемЂ, али сви, како кои у мене очи упре, одиа и име ми зна, башЂ као да ми на челу написано стои, а тога гпе. Како е дакле?

НезебудЧе братцБ1 милн! Согдаспе волности отецт>, Соеднните вашеа силб! II рабству чуждему нонецт.. ^ В. Переаславецг.. Сунце зађе, и опетт. се роди, М^сецт, расти, пак-в и уштрба, На в-ћкове кометљ се изгуби Тер' опета на небу огране. Све се менн, сћ тииђ и срећа редомг, Нит' у Риму Фортуна е крила Одметнула кан' мћииллху древни,

Тек' у нвнча, да б' оптала посве, Нит' природа маћ!н е едномЂ Ка' нпт' ВБ1ШНБ1И т«;рт> другога отацт>. Сви омо ндне н истога смнци, ИакЂ нит' силу ол' незнаноств нашу, За вћчнту сматратн намт> вадл. Ои Србинство ! колћно свеславско! (СтодћтЈв за ков зна прво) И тм ћешт. ми васкрснути опетљ, Та васкрсии н време ти веће !!! Срб' Милошу! звћздо са Косова! Десна ти се посветила рука! А тб1 Вуче! рода нздаице ! Издала те душа на судишту. Ои! дгобави искро одв божанства Та ои слого! па у свачемЂ снаго! Тебе СрбинЂ и Србинство вади. Чуи Србине! познаи брата свога, А тв1 роде и породе приснвш, Познаи свов! поможено тн е ! Н. Н. ТЕБИ, I* О Д Е МОи! (Изт> кнБиге: „МачЂ и Перо.") У срцу ми лгобве чисте За те, роде, жертва гори: Прими, драгш, задаи нсте; Манка ст> нмшт. ти Слава збори: „Себе познаи;" моћћ и силу, Богђ тн у бластв кого даде, За частг. дома, срећу милу, На врагова изли гаде! У слободи животђ тражи; За пк> мори, за ннз гиви; В&ромЂ срце и духт. снажи, Об ума ланце свог' раскини. Ло народу, себ' што роба У окови гледа спета! Подт> засторомт. глухогЋ доба ВћкоиЂ стиже смртг. га клета!

УчредииКЂ Милошт. ПоповнћЂ. Печатаио у Правителственои Кнвигопечатнћи у Београду.