Подунавка Београд

тасту поиогне, ал' га вћств о жалостномЂ концу напоменуте битке предусретне. и нЈ .иу натрагв вратити се поводђ даде. Продрзлвиво д!.ло другогђ зета Лазарева, Мџлоша Обилпћа *), кои се у непр1НтелЕ >скш станЋ одважи, и султаиа Амурата распори, битки, коп е Србпо свое саиосталности лншила, пре него што се мшслило сразитн се, и пре него што е Балша приспТ.ти могао, поводђ е подало. —

НАИБОЛЂ ВРЕМЕ. „/I самБ наиболћ време," казала е прошдостб. У мо1ои великои дворани наћићешЂ раи, прву лЈ.пу гкену, првогЋ лЈ.поп, човека, првогЋ харфонисту, и гонака и мудраца, у сваномт. художеству и знанго првогг. вћштака и ирву вћштакинго. Свјн) времена ироизнађенн су мон, садЂ се само то прави, што сам& н одпре радила. Ние ли мои ДедалусЂ, кои кодт. васЂ овде у воздуху лети ? Ние ли мои Хомерт., кои кодђ васЂ п1.ва? ГоворЂ и писмо одђ мене происходи. У м010и дубокои шуплБини а са.мБ худол;ества сакрила, кол се бадава траже, и моа дћла и дћанјн чудо побуђуго. Сви су отцеви кодб мене, кодђ васЂ су пакЂ сва дћца. Л самБ Бога нашла и нћга вамЂ на утћху дала. По свимђ видовима мора будућностБ опетЂ кђ мени наТј>агЂ. КодЈ. мене е твое рођенћ, твол лгобавБ, прва суза и нрпш! смћхл.; сва установлћнн происходе одђ мене. Л копамЂ очаанјго гробЂ, и уништожавамЂ муке. БеЗЂ мене 6 б 1 стоала зем.ш н>шђ исподђ воде потопа; ИсраилЂ морао бш јошЂ циглћ у Египту пећи, народоизселћн1е тутнБи 10шђ варварски по вашимЂ земллма, Вар6б 1 о В ојк1, кои е у младости безт. супружества умро, и трећш е име отца свогђ д0610 н .1 а з а р е л т> наречент>, али нечовечномт. смрћу одт. Турака свончао се. (Обширшв читаи прилЈлкнвш читателн) Раића Истор1Н) Сербовт. част. III. кнв. 8. § 6. 7.). *) Милошт. в зато отишао у стант. непр1дтел[.ск|и, што му е тастч. оиако нато: „Нагпамг теби Милоше вино ово заедно ст> чашомт. (сребрномт. пуномт.) ако е и донешево о предатаиству твомђ ." А онт. ни какво узмућен-к сав^ћсти лице .Мо неавлпшћи, узме чашу и нств; потоит. устане и рекне цару: „Царе Лазаре! овде Н1е ни свађама, нн препнран1лма м&сто, кадт. непр1ателв већт. у прнправности стон, еутрашнмн ћу дпнб самммт. дћломт. и обвинитела мога лажлвива и осветлвива, и мене твида у в^рности цару показати." Веле да в отншао ст. др1говима своима Миланомт. Топличаииномт., и Иваномт. Косакчићемч.. (Обширн1е читаи Раићеве Исторја частћ III. одђ стр. 51. — 52.).

толомеи се у Паризу 1 ошђ крви, и Липиска небм бреме сђ рамена лгодски спинула. Л правимђ одђ дћвоике жену, одђ дћтета човека, и изђ чаше Фантазјн шшђ гпе старацЂ са усхићенћмЂ младо веселћ, кое н у шени имзмђ . О мени се по дугимЂ вечерима приповћда. Истор^л е мол, у нћномЂ котлу, пуномЂ мученл и несреће, кувамЂл мудростБ за човека и жену. Л правимђ лгоде паметне, ерЂ ш старе чинимђ . На мои леђи носимђ одавде нБшве будалаштине, и са сунђеромЂ заборавности грћхе нБ1ове избрисуемЂ. Н самБ ВавилонЂ разорила и Содому истргла. Ш1:оле самБ сазидала, цркве и високш судЂ. Анатему и разколничке судове самБ отерала. НикаквогЂ занат.пе нема, коме небБ1 хаЛБине, покриваче и зидове однела. Л самБ временима гробЂ, ерЂ сви дани у мене доле пропадаго, и временима самБ мати, ерЂ сва одђ мене происходе. На моимђ ногама вучемЂ безконечностб , кого будућностБ на глави своти носи. Ако ни едногЂ дана више не буде, то ћу л јошђ 6 б1ти, л јкивимђ одђ мои штета и никадЂ неумиремБ. Хвалите ме, ерЂ самБ промћну показала." „На твоииђ хвалама," одговори будућноств, „те ништа. Теби е са†животђ истекао. Твое е сво бмће само еЗБШЂ садашнБости. Н ћу опетЂ дћиствително 6 б 1 ти, и долазимЂ на дзнђ. Т б 1 си пакЂ за ништа проклета, и за свого смртБ са гвозденимЂ ланцима везана. НисамБ ли ти а твое дане нрипослала; и нису л' све твое радости и добродћтелБи и лгодји и заведен1н кодђ меие еданпутЂ бБ1ле. И самБ сама пре бмла не? го ти. БудућностБ е свакадЂ. л немамЂ никакову смртБ. Све надежде лгобе ме, и све желћ ме моле. Мени принадлежи безсмртје са нћномЂ вћрномЂ нестрпћлвивошћу. У момђ крилу лежи смртБ, и животђ неброеногЂ свћта, и шта ћу 1 ошђ просути, невиди нико. Л самБ утћха падши држава и изгиблћнм битк^и, и есамБ кралћвима страшило, младои невћсти радостБ, и пакао нада се одђ мене избавленго. Шта е 6 б1ло, а могу опетЂ пробудити другогЂ Лутера, другогЂ Хомера -—- зато важимЂ н више него прошлостБ." Проти†обои посгави садашнБостБ границу. „Истина мала самБ," рече она, „али а есамБ. То нико казати неиоже осимђ мене. Могу ие, како хоће, иазмвати, ратугоћомЂ или несммсленомђ, л сзмб опет!. наибола одђ св1го времена, ерЋ — п живимђ!" Ал. Нлколнћт..