Подунавка Београд

Па развитку иразоиЋ прети, Да с' у пупакЋ спратн свои. — —• 7.) НатрагЂ ! виче свакш подлац-Б У народнои борби сад', Страши с смрти, носп ланацЋ ТешкЈи робства, зато рад'. — •— 8.) Б. Л. Фрушкогорацт..

1.) Вода, кош таласЂ нзђ обале мора нзл !в, стреми се опетЂ натрагЋ у корнто свов, и тим-б нзбавла се одђ трулеаса и смрада злог-б . — Народт* губн народностБ, име, еЗБШЂ и в &ру свого, н прелива се у туђе народе, пои се даде одт» дрз 7 гогт» народа удручитн н погазити, нарочито онда, кадЂ се поц -ћпа, у раздору н неслоги живи, и кадЂ едно не сачинава т -ћло, кадт» в страшлБивЂ и незна мужествено своа прака браиити, таковвш народЂ незна, шта е народнБ1и поносб. 2.) Са исходомт* сунца рађа се св^ту новћ јкивотђ, тако исто просв-ћштен-ћ и слобода поставлп ц ^зло човечество и свакш народт. у ново бБ1ће, н дае му познати н-ћгово право достоинстро н опред&л-ћн-ћ на землБи. 3.) Птице нагономЂ прнроде оставлам землк), гд-ћ лвдта зима влада, и како ова наступа, лете н б&же у пред^ћле, гд-ћ благодатно сувце грјв; зарЂ народЂ преваренЂ н одђ другога удрученЂ, на в&кове ланце робства да аоси ? — ЗарЂ народностБ свого, нме свов, езБШЂ свон, н крвлш дооБшена права свои, да несме ни напоменути, а камо ли бранити н ужив ати? Зато, напредЂ.' србскн витезови!!! 4.) У плавомЂ, слободномЂ, неизм &рномЂ н непостижномЂ простору небеса и св^това божш. 5.) У рату свакш правБш шнакЂ виче: „Н а п р е д ђ!" бори се храбро и шначки, и тражн поб-ћду у борби протнвђ непр1нтелд да одржн; — има л' србскн шнака шшђ, кон су кадри за слободу, народностБ, нме, взбшђ, за права свод, крвлш н животомђ наши прад /ћдова саслужена, за самосталностБ н незавБ1снмостБ свош, на пол& марсово напредЂ изићи, успаване духо^е србства нзђ дубокогБ сна, мртвила и гнкилежа пробудити и побкдити, да подђ заставомЂ чести н славе народне у скупу, животђ свои иа жертву привесу, потомству свомђ златвб1и в!зкђ осиуш, нарочито сада, кадЂ е св ^ јтђ исцине н правде, мановен1вмЂ божшмЂ, савЂ св' тђ озарјо, и кздђ се сунце слободе на евакомЂ поднебјш роднло. 6.) Свакш глупЂ народЂ, кои е научт робски своме мучителш повиноватн се, неосетлБнво тешке окове робства носи, н ирамЂ робски чини му се златанЂ, — докђ му мучнтелБ кожу нездере, месо и срце непозоба, да с«мђ скелетЂ остане, оваковБш народЂ, ако е страшлмшЂ, онђ пузи по праху н дае се газити и у туђЂ народЂ преливати, н непрестано еатрашке иде као раци, докђ се необаре н црну свош лшску са црвеномЂ непром^не, тако исто народЂ, ако се з 6 огђ свое глупостн, ленбости и немарности у туђЂ народЂ прел1г>, онђ опетЂ зато остае робомЂ, докле га в годђ кадарЂ мучителБ подђ уздомЂ држати, и докле му св&тђ истине мановен Ј јмђ божшмЂ не снне. — НародЂ пакЂ Србскји, кон е

храбарЂ н шначанЂ, знао е свош народностБ и достоинство ове уважнти и задатакЂ будућности своеАлександровБШЂ мачемЂ р&шити. 7.) Тирани свагда народе у тами држе, и како се св З зтђ истнне поави, одма га у развитку свомђ угушити стараш се. — Тако исто Мађарн, аз1атски дошлаци, огласнлн су: слободу, еднакостБ и братство, али то само за себе н за свое Мађаре, а за друге, подђ угарскомЂ круномђ живеће народе, иема слободе, нема еднакости, нема братства, ерЂ то нису по нбшвомђ МБ1шл -ћнш народн, него Фанте разлнчне стоке нли свина, — зато, ако хоће да буду участници слободе, еднакости н братства, нека се одреку свов народности. свогђ имена, свогђ еЗБша и наипосле свов в^ре, нека уче, говоре н пишу мађарски, па ће онда 6 б1тн народЂ у Л1ађарскои, и еднака права уживатн сђ дивјимђ Мађарима. О да л&пе слободе, вднакости и братства у Мађара!!! Зато свакш СрбниЂ, когђ в Србкннн родила и матернБИМЂ млекомЂ задонла, н у когђ срц)' крвБ тоначка тече н кон духомЂ прад ^ћдова наши дише, напредЂ! На пол^ћ марсово, за кародностБ, нме, сзбшђ, в -ћру, н за права народна!!! Чуите Србн, Славонци, Хрвати, Далмитинцн, Приморци, Краинци? Сремци, Бачвани, Ванаћани, Баранћци е остала браћо Србска и Славенска, кои подђ угарскомЂ пруномЂ жнвнте, напредЂ!!! 8.) Подлаци н страшлБиви лшди, кои се смрти плаше, волу у тешкомЂ робству јкивнтн , н у туђе народе прелитн се, него л' за слободу и народностБ свош умретн. В &чно проклетство таковБ1ма!!! —

НЕШТО О ЦРНОЈ5ГОРИ. "'•) (Саобштт Вен "шиннЂ Бороцкн еромонахЂ.) е У вреие србски кралћва принадиезкала е Црнагора кћ области одћ Зете. кон е одћ србскомћ престолу принадлежећи кнезова управлнна бмла. Изћ истор!« познато е, да е у другои половини 14. столКтш кнезЋ Гепрг1в Бплша (у земалБскомЋ езшку такође Баонга) надЋ Зето.пЋ владао. Онћ се сћ сдномћ кћери последнћгЋ незавмсимогЋ србскогЋ владатеин Лазара. кои е у битки, за СрбЈн) тако несретнои, сћ Турцима на Косовомћ полго 15. Шнјн 1389-те годнне, пао, ожешо **), и бмо сђ едноМЋ у сво!ои области сакуплћномЋ армадомЋ већЋ на путу, да своме

*) Вндн: Жеиеп ип»> :8Јп1>е1:6е|"в)ге!&м|јјј« ии& пеиејјеп Зг1( н проч. етр. 10. **) Кнезт> в ЛазарЂ ннао 5 кћерш: 1) Л« а р у за Вукоит, Бранковнћемт., 2) блену за Ннколоит,' (1е Оага баномн сременнит,, потомт. палатвнрМЂ угарскнл-в, 3) Деепу за Балшолт> илн Баошом&обадве Зете гправнтелјјмт,, 4) Вукосаву за МнлошемЂ Обнлнћемч,, 5) М н л е в у, наимлађу, кок> матн Милица Баазиту I., еултану, за жену даде. Имао в 3 ешна, наасоднн: Стеванг, кои е по смрти нЉговои био деепот'ћ .-СрбСК1И, н звао се СтеванЂ .1 а з а р е в н ћ т., др\гш в