Подунавка Београд

Бр. 26.

ГЛАСВ БЛАГОДАРНОСТИ ВБ1СОКОРОДНОМЂ ГОСПОДИНУ предсљдателго сак1.та земалбскогђ, кавалљру, СТОННУ СИМИ6У, за дарч. дружини младежи србсве у Лицеуму К. С. ва Вндовт. ДанЂ т. г. учин-ћнвш.

Хои нек' с' ори гласакЂ, хои! И зђ дублвине сада мои, Да изл1емЂ нсно св4ту ДКелго дружбе већљ у цв&ту, К010И с' млада кр^ћпе крила ЗбогЋ Столаа дара мила, На когб с' србска муза см1в, Што лгобимце н^ве гр1в. Хои радуи се Музо, хои, Што с' добротворљ нвлн твои. * * * Србче свако н тб 1 пои, Кадт. зачуешт. гласакЂ мои, Нек' се ори Шумадја, А сђ нбомте . цћла и Срб^а, Надт. коима с' креће тама, Зора среће нвлн с' сама; брЂ Србт. знаде ц г ћнит' благо, Србство крћпит' своиски драго. Хои запћваи Србче, хои, Да оснажишт. гласакЋ мои! * * * И ТБ1 зачуи славо хои, И пошалБИ вЉнацЂ твои. Та С и м и ћ ђ намљ есте С т о а н ђ : Твога кћнца предостоннљ,

У хилнде б' н^ћга сдао, Музам' србскимБ стубт. саздао, Да с' хклндомт. Муза снажи, У милјонт, такавт. с' тражн Хои пошалБИ данаС!., хои, Славо, зеленЂ в -ћнац -Б твои. Павле П. Петрошеввћ*.

С О Н Е Т И. 1. Там' у землви, у убавон, гди се ПризренЂ б4ли, Беше, браћо, мб 1 сио красне живовали дане, КудЂ крочјо ногомђ само — слава на све стране Орила се, кого орбски дуси сђ неба снели. Тад' гоначки корачасмо кђ пожелћнои ц-ћли, Ббјло сувБШЂ, бв1ло реж>ћ' мора воде слане, Дођу л' вразн што да нама славити се бране : М бј сђ побћдомЂ одпремо се свакон врага стр4ли. Слободи е Срби†вичанЂ — клинђ се клиномђ бје, Срб -потомакЂ неће л' носит' лавре са иеидана И обчуват' славу знати, име наимнлје? ДухЂ гвоздену судбу гн^чи, а образа врана Нећз сроду оставити, кадЂ противностБ бд!« Чупат' цв ^ћтке изђ обштега Славе ђулистана. 2. ЗапБ1таите однБ1ану у облачка крилу, Шта вамЂ СтеФанЂ ДушанЂ вреди кадЂ имаше владу, Шта л' змаевн воиводе намЂ у л^ћпоме складу ЗапБ1таите посестрнму рав!онлу вилу.