Подунавка Београд

106

Мм имамо кнез' Лазара и царицу Мплу, Смнт. 1 имћ Сте <Ј >ан1» деепотт. славаат. у србскоме граду, СтрапнЋ-бане, соко србск ^и, за когб п^сме знаду, Дивно намг се одћвалн у порфир-ћ и свилу. Мм туђину не дасмо се — та Богт, нзсћ е чув'о, Нек' свћдоче одв умнли сузе ове н1јме, Кад -б све б4де намт. е ВМшнг-ји еднимт» махомЂ здув'о. О спомени несравнјшо славни, златно време! Неће нп садт. молбам' нашимЂ небо бв1ти глуво, И Срби ће опетг жнвнт' да текљ слави стреме. РаиковићЂ. |

САСТАИАКЂ У ГРОБУ. Ј г Позорћ изђ обсаде Париза у год. 1814. (по Казвшвру Балицкомт..) 1 Лаурентх. и Мар!л лгобише се свои петтЕ. година дана. Сђ тнмт>, што е о«во двое младм пречило да се не узму, мложила се тект. више лгобаш, нћгова. и дотера наипоследо наижешће | узаврелостн. Мар!н бмнше лћпа, витка струка; јј нћно лице врло нћжно; нћне очи патрено црне; нћне косе лгобке мркости. Черте 1ои одкриваху | духт, и осећанћ, и дргканго нћномЂ поназиваше || се наикраснхе изобразкен1,. Онл е имала дваде- | с .етЂ и едну годину, Лаурентг., коега душевна и јј тћлесна преимућства добродћтелну кого супругу |ј — као што е то Мар1'а бв!ла — подчуно заслу- ј живаху —, двадесетЂ и четири. Жел&но очеки- |! вании часЂ саединћнн куцне наипосле, до огамЂ дана валнло е младима вћнчати се. Иви се вои1 ка године 1813. ЛаурентЂ буде | воинккђ. Брачнми олтарЂ окваси се сузама; ерт, за светомЂ закдетвомЂ наислађ гђ сачетана слћдоваху врло брзо уздиси растанпн. Марјн бм.чше садЂ снрота завмсећи сачо одђ едмогЂ блиа:е суродице тутора. КадЂ све на чисто буде, пођу уреченогЂ дана у цркву ј св. Сулпиц1 .ч. По1нто блшке дођу, Марјл пребледи, жалости зпаке на црквн спазивши. Чуства пуна срца, страхомЂ и немиромЂ усколебана нађу свуда лако предзнаме.нованн. Марјл уђе сђ тужномЂ душомЂ у црниномЂ обастр гу цркву.

Бадава ^ожише нћне очи олтарЂ савеза, оне нађоше само сандукЂ и машале. Бмаше то црна мртвачка служба надЂ младммЂ тКломђ едногЂ воиника, коему ранне животђ прекратитне. ЛаурентЂ погледа сгроженЂ онамо, и повуче брзо певћсту свого у капелу, гдћ ш в свештеникЂ чекао. 1\1арЈа се освћсти кадЂ види Лаурента готова, и изрече свечану заклетву; ал' она и не чуе рћчи, кое е рекла ; ерЂ у истомђ тренућу загрме мукли гласи крозЂ сводове цркве. ЛаурентЂ забледи, МарЈа пакЂ бмаше близу несвћсти: обое похите и цркву оставе. ЛаурентЂ — садЂ блаженомЂ чуству оданЂ, што е на послћдку доб^о, за чимђ е гинуо ободраваше Мар1го на радоств, али нћна слутећа душа не могаше весела чуства свогђ супруга дћлити. Оваи иншлаше, да ће 1 ошђ смћтн барЂ четрнаестЂ дана у Паризу остати; кадЂ ал већЂ у истни данЂ по вћнчанго прими заповћств, да кђ воисци уНћмачку путуе. Ко да опише упечатлћнћ, кое е ова заповћств особито на лгобећу супругу учинила? Наистрашшн будућноств врзаше се предЂ нћномЂ мрачномЂ душомЂ. Пошто се растану, наиђе Мар^а одсвуд' иа предмете, кои в више нег' икадЂ на неизвКстност1, нћне едва исчекане среће опоменуше. По свима нвнимђ шетнама сретала е она осакаћ«ие ратнике; свак1и гласЂ добоша п.1аш1о е нго, она е искала вћсти сђ воиске, и дрктала е при томе Она не може дуже у Паризу заостати, и оде тога ради на село. Али и овдћ не убћгне она жалостнммЂ образима, кои е сћћаху одсвуд' на аде отачбине, и гибели дивјомђ освоена желвомЂ узроковане. ДоброчинствомЂ тражила е она -текЂ да тугу свого ублажи, и то 1ои пође за рукомЂ, али текЂ до часа, у комђ никакве вћсти о супругу свомђ не доби. Ока се врати натрагЂ у ПаризЂ. Али текЂ што бмнше дошла, доб!е писмо одђ Лаурента, гдћ јои авла да е ранћнЂ и да ће едну руку изгубити. Мар!а хтћде онаи чзсђ нћму у ШтрасбургЂ ићи, да га негуе и тћши. ТекЂ сђ великимЂ трудомђ буде одђ тога задржана. . Но брзо затимЂ дође ши скоротеча сђ гласомЂ, да ће ЛаурентЂ 10 шђ ову иоћв у Паризу бмти. Онђ дође; ал' смрти близу. Кака†6 олђ , кадЂ Мар;н наиаснје се освћдочи, да му животђ