Подунавка Београд

107

Н 1в могуће сачувати! И заиста издане несрећникђ после три данз на ономћ срцу, кое е помеђу свима на землви наиватренје и наин>.жн1е за нћга куцало. У уп1 .ренш, да ће и она лгобезномЂ скоро у гробЂ слћдовати, показшваше Мар1л постоннство и мирЂ, коа прЈнтелТ"! нћне у удивлћнћ постави. Надежда нЈ .иа н!е се баинла више на овои землћи, само кђ онои страни јошђ погледаше она сђ чезнвомЂ и радостнммЂ очекиванћмЂ. Велики свћта догађаи он^га времена текоше за чудо брзо. ПаризЂ буде непр!лтелвима обколћнЂ. СтрахЂ бмаше обштми, особито међу женама. Ммсао пллчкана и наси.па пробу' ди и Мар1К> изђ несвћсти. Маа 30-га, као на данљ наистрашн!и за варошБ, хтћде она кућу оставити, кон, као што 1ои се чинжпе, непрјнтелвскон ватри и сувише изложена бмла е. Зато приб!.гне кђ тихоме скровишту смрти, кђ сандуку оногђ, кои 10и е, докђ е живш, наивћрнји бранителв 6 б 10. Нћго†пепео чиннше ти се, да 10ШЂ тиннгоће силе за нго има. У црнини, покривена црномђ копреномЂ, клекне на гробЂ драгога и подиже се у тихомђ моленго кђ Богу мира, у коега крилу садЂ душа преминувшегЂ почиваше. Тада се чуше топови, кои по околици у страховитомтз одеку грмише. „Ужаснмн гласе убиства и разоренн, хоћешЂ и мртве изђ НБ1ова сна да пробудишт.?! Не! Лауренте, твое мирно заточенћ не сић се разорити; само на поланама живећи бћсниће духЂ разорена!" ТекЂ што ово рекне, падне едно ђуле на плочу, разбје и одкр1е сандукЂ. Мртва стровали се Марха на нћга ; страхЂ е нћжнми цвћтакЂ укикуо. Непознана сила, кон надЂ животомђ и смрти влада, отворила е гробЂ, да два срца за навћкЂ саедини. Р.

Ш'8в1 вСЗ »''Ш К'1. • Самолгоб1е естБ наивећи и наиопасн1и ласкателБ. бдне само страсти могу насЂ убћдити. Оне су искуство саме природе. И наипрост1и човекЂ

одушевлћнЂ страшћу, убћђава силше него наикраснорћчивш ораторЂ безЂ страсти. Страсти су неправедне и имаго предЂ очима собствену угодностБ. Зато е врло опасно нљииа вћровати и слћдовати, па и онда када се оне по видимомћ слажу са разумомЂ. .Стараи се колико хоћешЂ сакрити страсти подђ налич1емЂ благочест1а и благородногЂ чуствована; оне ће се свагда саме со 6 омђ одкрити. •Милостб знатнм лгодш, кого мб 1 почитуемо за добродћтелБ, произилази или изђ честолгоб1а, или изђ ленБости, или изђ страха, а по већои части изђ свегЂ трога. Мудрм лгодш тврдостБ естБ искуство сакрити неспокоиство душе. Тврдоћа и добродћтелБ више намЂ е потребна у срећи него у несрећи. СмртБ тако е немогућно погледати управо као и сунце. Не бм требало казати: тврдостБ или сла6 остб духа, ерЂ обое ше ништа друго, но добро или зло расположенћ органа нашегЂ тћла. НенавистБ према лгобимцима среће н|'е ништа друго но лгобавБ среће. Печалећи се што се лишавамо нћ, тћшимо се презиранћмЂ онм. кои се НБОме ползуго; и не одаеио 1 имђ почитан1н зато, гнто нисмо у станго лишити ш достоннства, коимђ придоб1нго почитан1е одђ св1го други. Нема тако несретногЂ случан, изђ когђ небм паметии лгоди извадили ползу, ни тако сретногђ да га глупаци небм могли окренути на свого штету. Срећа све обраћа на ползу свои лгобима| ца. МрзостБ лажи не редко е само честолгоб1в: да бм дали цћну нашои свћдочби и уваженћ II нашемЂ говору. РазуманЂ човекЂ треба да располаже добро и редомЂ извршуе свое планове. НепоредакЂ ЈЈ5 не редко побрка тако, да мм желећи уеданпутљ учинити све, трчиио множеству предмета, па често з 6 огђ маловажнм пропуштамо наиважн1е. Ако постои сама чиста лгобавБ безЂ смћсе други страст1и, она е сакривена у дублБини нашегЂ срца и непозната и нама самммЂ. СаиолгобЈе и онда се вређа, кадЂ е обожавало онакве предмете, кои се покажу недостоДнимђ далћгЂ обожаванн. —