Подунавка Београд

108

Мм лгобимо све еамо по одношешго кб нама еамБшљ, и кадљС предпочитуемо себи друге, онда слћду^мо единствено вкусу и удоволвству своме: у осталомљ ово предпочитованћ саставлн истинито и савршено прјнтелвство. Често хоћемо да увћримо себе, да лгобимо оне, кои су у болКмт> станго; а у самои стварн та наша лгобавв н1е ништа друго, но голо користолгобт«. \Јм нисмо шмђ привржени, да бвх 1имт> учинили какву хасну но да бш штогодђ добили одђ нби. Ннко више не побуђава лгоде кљ трудолгоб!го одђ ленвивца, кои е се зато пробудш изђ ленвости, да се покаже прилћжнммљ. •Наивеће честолгобЈе узме сасвимљ друг1и видђ , кадљ сретне немогућноств, кон му неда достигнути цћлв. Старцима е зато мило давати добре савћте, да 6 бг се утћшили, што нису у станго више давати рђаве примћре. Вмсока Фамил1нрна имена, у мћсто да узвмшуго, понижанан) оне, кои нису у станго сачувати ш. О свом-б срцу говорити добро сви имамо обичаи, но о уму тако што казати несме нико. Да бм еавршена имали знанн ма о коти ствари, треба намљ знати и наиманћ части нћне. Па како су оне многоброине, то и понлтја наша скоро свагда остаго само површна и недостаточна. •Што е страств према лгобезници силта, то лакше може се преокренути у »енавистБ. •Толико е лако преварити себе и непримћтити, колико е тешко обманути другогљ па да онт> непримћти. I. ђ. 6. С П О М Е II11 ИЗВ НОВ16 СРБСКЕ ИСТОР16. Благороднол^у Г. воеводи Живку ШлБивићу данадлежитг. ст> чест1го у Брадарцима. незадржано. Поздравлием ваељ воевода Живко Шлбивичу и тако вам даем на знанћ какосмо ми вам

од више пута писали да све лгоде под командом вашом допоследнћга човека на ноиску на границу истерате, и воиску у гомили и подпуно да држите, и послао сам моега брата Дмитра да вам у томе Помогне, ави ми ништа непишете, нити воиску искупллте кое ми е за велико чудо како ви мое Заповћсти под ноге бацате —• тако вама авлнм, како ето опет шалћм и моега Секретара Панту Радовановича, и моега Барактара Уроша Новковића, да вам покажу наредбе, и да тамо буду док и л стигнем, ер а на све Стране одма бити немогу, тако што год они вам покажу да им веруете и на минут прЈе све да савершите што они уреде, а особито воиску даискупите, и кои неби послушао, онаиће главу изгубити да знате, и куда васв са воискомђ нареде, онди да морате ићи — остаемо вам свако добро желећи верхов. вожд народа Сербскога и кавалер Георг1е Петровичљ. У Бадовинци на дрини 25. августа 1813.

Тиранство пада, Слобода влада. Слободе намЋ сунце С1Н, Чуите србскогЂ рода главе ! Свенут' цвћтакЂ наше славе, Т бшђ огр !ан'Б снажно клја. Влага роса зоре плаве, Нкве славе цв-ћту пр!н; СуЖНБШЂ тешка бв! ноћв т1н, Зраци дана тугу даве •—. Слобода на престолЂ с&да, ВлагимЂ окомђ свуда гледа, И народима правду дћли, Да свудЂ свићу данци б-ћли; Тешко томе, ко намЂ неда, Сп ћшит' кђ свете правде цЉлки! Живко К. 1овановићЂ.

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. Печатано у Правите лственои КнвигопечатнБи у Београду.