Подунавка Београд

Бр. 35«

БеоградЂ 27. А в г у с т а

, ч "•■'.>■ /.л5 / Ч Ј , \ Ч:'

у I « 1Ц

ВИТКД КОСОВСКА.

В а л а д а. ЦарЂ Лазаре за трпезомЂ сћди, Око нћга бани и кнезови. Сђ десне стране ЈОгћ Вогдане сћдми, Сђ л&ве Вуче, далЉ внтезови ; А наиниже докле в трпеза Посћдаше трн србска внтеза : Храбрвш Мнлошђ, МнланЋ н Инане, У кои су мишце одабране. Мутннн оогледЋ ал' на киеза лицу Све порази, и туга се роди, Почуствук* сви жалостн у срцу, Све ужаса грозна стр&ла згодн. Желћно <;вак1и на с-вогђ кнеза сматра; бр-ћ незнанв душу палн ватра : Зашто кнеза скорбћ садч. лмта иори, Ков све нби невеселе твори. Узданувши царт, Лазаре рече : ..Ево ииа садт. врекена доста, Одвадч. рука кормило ми стече . Надт. Србјомт. а владателБ поста ; Л имадо неусипна труда, Докт. самБ царство утврД10 свуда, Многе враге славно побћдисмо, Србско име дично прослависмо. Ал е слоге међу нама 6 б 1 ло, Лмбавв братска свбјмљ блажила груди, Онб1 снажно н!в дало крило , Да намт. битка има исходт. худвш. Но садЂ ево б&де и невол&, Горке туге и срдачне болгћ : Сад% нев&рство, издаа се рађа, И пропасти већт. се справлл грађа!

Три воиводе гкеле ме издати : ЗетЋ мои Милошт., Мнлант. и Иванв. Отачаство Турчину предати, Када сутра б&о дант. осване , То ми душу мом низнурава , И утробу мого поражава , Добро мое тако они хране, Смртне браћи ахт. наносе ране ! Мб 1 смо сада ево се сабралн, Да Турчина кивна прогонимо , Отачаство, в&ра насв позвали, Да 1и мншцомђ нашомт. заклонимо; Зашто дакле да пружате руке, Готовите турске нама муке, Но будите в&рни ка' до сада, Пакт. ће с' наша утврдитн влада.'' Затимт. царск|Д свон пеарт. наточн, И овако наздрави предт. сввша, Ц-ћло друштво на ноге поскочи, Кадт. здравицу царт. напјв НБИма: „Л у здравл ћ о воиводе ! ваше, Три наојнмт. вино«Ђ пуне чаше, Нз дарт. вама три пеара даемт., Вћрности се пакт. вашои предаемт. , Не ка.»ните гр4хомт. ваше душе, В -ћрностБ бћ!вшу при мени храните ? Да васт. рода клетве не сакруше, Отачаство одт. врага бранате , ХрабростБ србска, в-ћрностБ, лгобавв, слога, Та рађаго заштиту одђ Бога , И докт. ове међ' нама владаше, Царство србско преславно цвЉташе." СадЋ воиводе ладанљ знои обузе , Милошт. уста, кнезу се поклони, Пак1> бесћдит' за трое предузе, А нузт. лице горке сузе рони :