Подунавка Београд

ЧовекЂ. кои се л1.пои зксни дипи. иема исто тако узрока ; да е за же»у же.ш, као ни онаи, кои бн се хесперидскимт> лбукама дигио, а при томђ бм змаи, кои нби чува, бмти же.но. ЈКене су као и загонетке, како збогг. нбине неразумителности, тако и особмто зато, што намђ се далћ недопадаш, чимђ смо се научнли, разпозиати ш. Може се лако примћтити, да жене жалостна позор1н рад1в посћштаваго, иего весела. УзрокЂ е можда у томђ , што се нвинђ полђ у првима обожава, у последнвима руганго излаже. Покаже ли се правми духЂ (жен1и) у свћту, то можете га по томђ познати, што су све луде протн†нћга сагозЂ заклгочиле. Свак1и човекЂ има башЂ онолико суете, колико му разума не достае. Права заслЈ -га признае се садЂ редко. То свћдоче већЋ и ноге иначе тако обожавснм играчица балета. При наивмшимЂ художества дћлима , кое оне произвестн труде се, дае се манћ нћима, т. е. ногама, колико бедрима незаслужно одобреше. бданЂ балетЂ са дугачкимЂ халБинама скоро бм кућу и кассу исто тако празну оставш, као жалостио позор^в са дугачкимЂ самоговорнма. — Кратко свезано, кратко невезаио и разрћшено мора данасЂ све бмти, ако ће се множини да допадне. М ноги кнвигопродавци сматраго у нбинои обичнои кратковидности стихонворце и списателћ као сараоре, кое е благји Богђ само зато е дино на свћтЂ поставт, да бм у нвинои, често врло Фаличнои шнекулацЈе ковачницн , батЂ водили или мћшину газили. Зато се чуе одђ таквм лгод!и не редко желл: о, напишите ми, мои лгобезнми господине , еданЂ романЂ, ал' страшанЂ, мало клизавЂ, кои у Шотланду дћиствуе, но добро се окончава, наивмше одђ 15. табака, и што е такве несммелености више; уираво као да наручуго какву цицвару тако и тако дебелу, сђ лукомЂ или безЂ нћга, вранћ или и:уто пржену, велику или малу, и т. д. О правомЂ светомђ позБ1ву и нагонз г правогЂ стихотворца немаго лгоди тогђ вида ннкакво понлтје. Већа частв мб 1 сли , писанћ кнвига одђ прилике е таквни посао, као печатанћ кнвига, и може се научити и терати као каквми занатЂ.

Наши су предци обожавали волове, овце теоце, свинћ и мачке; мм дананшб,1и данЂ пћвачице. Кон се страна може овде за веће безбожје окривити ? Кнезови мораго са списателвима се надметати, да народЂ воспитаго. ПрестолЂ и народЂ мораго се ближе примаћи , ербо принадлеже заедно као глава и грудв. КнБижество едногЂ народа донде е само живо, и у продужителномЂ изображешго , докђ « нћго†езмкЂ производанЂ , ербо сзмкђ народа ше ништа него сполбно понвлћше нћговогЂ духа; сђ мирннмЂ столнћмЂ езнкоосновлћн1н морао 6б1 наипре духЂ самЂ , са свомђ сво 10 мђ сподо6омђ, са свимђ своимђ срдцоб1ен1нма , закованЂ и саранКнЂ бмти. ПогледЂ на ритмическу пое3110 и прозу нашегЂ времена, показаће намЂ онде наивише суштествугоћегЂ живота, гди се е наивише продужителногЂ изображен1н, одђ Форме «знка, показало. Обично е представличе са рћчи художникЂ звати, и само „жен1нлнни" додавати 1 имђ . Но властитми , правни художникЂ сстб стихотворацЂ. ПредставллчЂ нема ништа далћ радити, него да онога умотворЂ до природногЂ поалћнјн доведе. Колико е вћштине кђ тол1е нуждно, друга е стварБ; али представллчЂ е изђ почетка манн стнарБ. Стихо! ворен1е и стихотворацЂ, то су гиавне ствари. НЈе оиђ ни мало жепш , него треба да буде талентЂ , кои стихотворногЂ жемн разумева и представла.

КОШУТУ. Ои КоЈ-ПЈТЈ' змјо одт. Мађара, Што Грабовскогт, у ВуДИИБ позивлћшЋ? Када несм1» нузг, СрбобранЋ проћн Одт> господства В и г е господара И н ћговм младв1 граннчара, Одт> копалл и одђ нтагана, Од *б сабала и св -ћтлм пушака Србобрански чувенБ! гонака .' ВладиславЂ. Печат ано

УчредннкЂ Милошђ ПоповићЂ. Правителственои КнБИГопечатнБИ у Београду